Srpska pravoslavna crkva i vernici 22. novembra slave svete mučenike Onisifora i Porfirija, svece koji su u vreme cara Dioklecijana osuđeni na smrt zbog širenja hrišćanstva. Takođe, danas se proslavlja i praznik posvećen Svetom Nektariju Eginskom, jednom od najvećih iscelitelja u istoriji hrišćanstva.
Sveti Onisifor i Porfirije
Onisifor i Porfirije su odmah po hapšenju priznali da ispovedaju hrišćanstvo, tvrdeći da je Bog samo jedan.
U presudi je naređeno da se sveci najpre mučki pretuku, a onda da se zavežu za konje kako bi ih ovi rastrgli.
Tropar
Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: NJihovim molitvama spasi duše naše.
Predanje kaže da kada su svece posle batina vezali za konje, ali da životinje nisu želele da poslušaju komandu i rastrgnu ih.
Jedan od konja navodno je legao pored Porfirija, odbijajući da ustane sve dok i njega nisu prebili nasmrt. Pošto mu je bilo žao životinja, Onisifor je zatim izdao komandu konjima da ih rastrgnu.
Konji su njegovu naredbu poslušali i rastrgli su svece koje hrišćani i danas smatraju jednim od najvećih mučenika.
Sveti Nektarije
Sveti Nektarije rođen je 1. oktobra 1846. godine u Trakiji. Bio pravoslavni teolog i svetitelj, po rođenju dobio je ime Anastasije Kefalas.
Nakon završene osnovne škole, preselio se u Carigrad, a 1866. godine prešao je u grad Hios, gde je radio kao učitelj. Posle deset godina službe, zamomonašio se i uzeo ime Lazar.
Godine 1877. primio je monaški postrig pod imenom Nektarije, i jerođakonski čin. Nekoliko godina je živeo u Atini, gde je 1885. godine diplomirao na Bogoslovskom fakultetu. Iste godine, primio je i čin arhimandrita, i postao sekretar Aleksandrijske patrijaršije. 1889. godine, izabran je za mitropolita Pentapolskog.
Nektarije je 1892. godine primio službu propovednika u Grčkoj, a u periodu 1894-1908. vodio jeteološku školu u Atini. Nakon odlaska u penziju, živeo je u Trojičkom manastiru u Egini, po kojoj se i naziva Eginski.
Preminuo je u Atini, 8. novembra 1920. godine, od raka prostate. Kanonizovan je 1961. godine od strane Carigradske patrijaršije.
Mošti ovog svetitelja nalaze se u manastiru Tumane kod Golupca. Prema verovanju nad njegovim moštima dešavala su se razna čuda isceljenja
Molitva svetom Nektariju Eginskom
O, mirotočiva glavo, svetitelju Nektarije, arhijereju Božiji!
U vreme velikog odstupništva i bezbožništva, pobožnošću si prosijao i sakrušio glavu pregordoga satane, koji nas je izranjavio.
Toga radi darova ti Hristos da lečiš bolesti neizlečive, koje nas spopadoše zbog bezakonja naših.
Verujemo: zavoleo te je Bog pravednoga, da tebe radi nas grešne pomiluje, od prokletstva da nas razreši, od bolesti da nas izbavi i da se po svoj vaseleni slavi strašno i preslavno Ime NJegovo, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Moleći se Svetom Nektariju mnogi vernici uspeli su da nađu spas od raka, paralize, Parkinsonove bolesti, izlečili su se i ljudi koji su imali probleme sa bubrezima, očima, mozgom. Čak su zabeležena i pojedina čuda da je spasao ljude u raznim nesrećama – saobraćaju, brodolomima, pa i napadima ajkula i zmijskim ujedima.
Poznato je i sveto ulje Nektarija Eginskog, koje se može naći u Ruskoj crkvi na Kalemegdanu, kao i u manastiru Rakovica.
Čuda je činio, kako kažu, i za života, ali ona su posebno postala vidljiva nakon njegovog upokojenja.
Naime, veruje se da je dovoljno da na bolno mesto utrljate malo ulja i izgovarate molitvu ovom svecu, uz puno ljubavi i poštovanja.