Terasu hotela “Grozd” sa koje se čula pesma “A sad adio”, kuću okićenu lozom u centru grada koja je bila Šurdin dom, kaldrmu i panoramu Vlasotinca - sve je to publika zahvaljujući Siniši Paviću mogla da vidi u seriji “Vruć vetar” koja je snimana i u ovom kraju pre skoro 40 godina.
Vlasotinački berberin glavna inspiracija
Scenarista se nakon skoro 40 godina od snimanja priseća da lik Šurde nije nastao slučajno. Naime, Vlasotinački berberin Didža, koji je pre poplave imao lokal kraj Vlasine, kaže Pavić, bio je čovek kod koga ljudi nisu dolazili samo da se obriju, već i da čuju njegove zanimljive priče. Bio je to, objašnjava on, čovek koji je voleo život, bio je interesantan i to je i privlačilo ljude da dolaze, a bio je i sjajan pevač.
Šurda je bio nalik njemu - imao je duhovite opaske, ali je to bio čovek koji nije zadovoljan svojim životom, jer “nema mesta nigde”, nije ni u Beogradu, ni u Vlasotincu, on je negde između. U potrazi za srećom odlazi i u Nemačku, ali se vraća, stalno menja zanimanja, živi kod ujaka, a ne kod oca.
Pročitajte još
- On je bio lavčina - pristupačan, skroman, nije patio od neke veličine ili da kaže ja sam taj i taj, čak je izbegavao da govori o tome, a ustvari je bio veličina. Mi smo ovde posle svakog snimanja sedeli cele noći. Bilo nam je prijatno svima, jer smo tako mladi bili deo jedne kultne serije - zaključuje Živković.
Atmosfera u Vlasotincu
Vlasotince je bar tih nedelju dana, koliko se serija snimala, bilo u centru pažnje, jer su u njemu boravile buduće glumačke legende. Scenarista Siniša Pavić, koji je inače vlasotinački zet, doveo ih je u ovaj kraj ne bi li autentično preneo atmosferu, duh i glavnu nit priče koju nosi “Vruć vetar”. Pavić kaže da je insistirao da se bar delić priče o Šurdi, koji je poreklom iz Vlasotinca, snima u rodnom gradu njegove supruge, sa kojom je zajedno radio scenario.
- Došla je cela ekipa, nekih 35, 40 ljudi i proveli smo ovde nekih nedelju dana u hotelu “Grozd”. On je tada tek otvoren, bio je nov potpuno i tu još nije bila napravljena brana, nego je pored reke bio bazen, koji je bio zatrpan. E u tom bazenu olimpijskih razmera su reditelj Aca Đorđević i njegov snimatelj igrali tenis, jer je Aca bio teniser i to mu je bila rekreacija - priča Pavić.
Osim hotela “Grozd”, na čijoj terasi je Šurda pevao “A sad adio”, snimana je i panorama starog Vlasotinca pre poplave - kada su u centru pažnje bile topole koje je kasnije voda odnela, kaže Pavić, kao i Šurdina šetnja na keju pored reke Vlasine. Šurdin dolazak u rodni grad, šetnja Vlasotinačkom kaldrmom, Šurda “kao gastarbajter” i njegov dolazak sa Bobom - scene su koje su Vlasotinčani željno iščekivali da vide na ekranu.
- Tu postoji i kuća, zvala se Daničina kuća, po jednoj Danici koja je tu stanovala, to je neka dalja rođaka moje supruge, u njenom dvorištu je sniman Soća, Šurdin otac - kaže Pavić.
Osim LJubiše Samardžića, Bore Todorovića, Žike Milenkovića i drugih poznatih glumaca, bili su angažovani i mladi umetnici iz Vlasotinca koji su statirali, a Pavić kaže da oni i danas vole da pogledaju seriju i vide kako su izgledali kada su bili mlađi. Jedan od njih je Nikola Živković Gazibara koji je kao 27-godišnjak imao tu sreću da bude rame uz rame sa velikanima. Iako je bio “samo statista”, kaže da mu je to bila velika čast. Glavni zadatak njih pedesetak, priseća se, bio je da “prave gužvu”.
(Južne vesti)
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".