Терасу хотела “Грозд” са које се чула песма “А сад адио”, кућу окићену лозом у центру града која је била Шурдин дом, калдрму и панораму Власотинца - све је то публика захваљујући Синиши Павићу могла да види у серији “Врућ ветар” која је снимана и у овом крају пре скоро 40 година.
Фото: Архива Новости
Власотиначки берберин главна инспирација
Сценариста се након скоро 40 година од снимања присећа да лик Шурде није настао случајно. Наиме, Власотиначки берберин Диџа, који је пре поплаве имао локал крај Власине, каже Павић, био је човек код кога људи нису долазили само да се обрију, већ и да чују његове занимљиве приче. Био је то, објашњава он, човек који је волео живот, био је интересантан и то је и привлачило људе да долазе, а био је и сјајан певач.
Шурда је био налик њему - имао је духовите опаске, али је то био човек који није задовољан својим животом, јер “нема места нигде”, није ни у Београду, ни у Власотинцу, он је негде између. У потрази за срећом одлази и у Немачку, али се враћа, стално мења занимања, живи код ујака, а не код оца.
Прочитајте још
- Он је био лавчина - приступачан, скроман, није патио од неке величине или да каже ја сам тај и тај, чак је избегавао да говори о томе, а уствари је био величина. Ми смо овде после сваког снимања седели целе ноћи. Било нам је пријатно свима, јер смо тако млади били део једне култне серије - закључује Живковић.
Фото: Архива Новости
Атмосфера у Власотинцу
Власотинце је бар тих недељу дана, колико се серија снимала, било у центру пажње, јер су у њему боравиле будуће глумачке легенде. Сценариста Синиша Павић, који је иначе власотиначки зет, довео их је у овај крај не би ли аутентично пренео атмосферу, дух и главну нит приче коју носи “Врућ ветар”. Павић каже да је инсистирао да се бар делић приче о Шурди, који је пореклом из Власотинца, снима у родном граду његове супруге, са којом је заједно радио сценарио.
- Дошла је цела екипа, неких 35, 40 људи и провели смо овде неких недељу дана у хотелу “Грозд”. Он је тада тек отворен, био је нов потпуно и ту још није била направљена брана, него је поред реке био базен, који је био затрпан. Е у том базену олимпијских размера су редитељ Аца Ђорђевић и његов сниматељ играли тенис, јер је Аца био тенисер и то му је била рекреација - прича Павић.
Осим хотела “Грозд”, на чијој тераси је Шурда певао “А сад адио”, снимана је и панорама старог Власотинца пре поплаве - када су у центру пажње биле тополе које је касније вода однела, каже Павић, као и Шурдина шетња на кеју поред реке Власине. Шурдин долазак у родни град, шетња Власотиначком калдрмом, Шурда “као гастарбајтер” и његов долазак са Бобом - сцене су које су Власотинчани жељно ишчекивали да виде на екрану.
Фото: Н.Фифић
- Ту постоји и кућа, звала се Даничина кућа, по једној Даници која је ту становала, то је нека даља рођака моје супруге, у њеном дворишту је сниман Соћа, Шурдин отац - каже Павић.
Осим Љубише Самарџића, Боре Тодоровића, Жике Миленковића и других познатих глумаца, били су ангажовани и млади уметници из Власотинца који су статирали, а Павић каже да они и данас воле да погледају серију и виде како су изгледали када су били млађи. Један од њих је Никола Живковић Газибара који је као 27-годишњак имао ту срећу да буде раме уз раме са великанима. Иако је био “само статиста”, каже да му је то била велика част. Главни задатак њих педесетак, присећа се, био је да “праве гужву”.
(Јужне вести)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
