No, daleko od toga da Marić i ranije nije privlačio pažnju, naročito svojim izlaganjima na teme seksualnih odnosa. Ne tako davno, primera radi, razbesneo je žene, savetujući da muškarac treba da "opali šamar ženi koja previše priča", interesovanje javnosti privukla je i njegova veza sa atraktivnom Nigerijkom, a u knjizi "Urbane legende" autor Nebojša Vuković navodi jednu stariju, i ništa manje zanimljivu i provokativnu priču o tome kako je psihijatar sablaznio glumicu Tanju Bošković.
- Psihijatra Jovana Jocu Marića sreo sam nekoliko puta u životu, ali jedan susret zaista posebno pamtim. Dovoljno da ga i ovako zabeležim, i u urbane legende smestim. Bilo je to krajem devedesetih, kad je on bio dosta medijski prisutan u raznim televizijskim emisijama, ali i dosta čitan sa svojim seksološko edukativnim knjigama - piše Vuković.
U to vreme, Vuković je uređivao mesečnik "LJubavne novine", te je odlučio da upriliči uporedni intervu sa Marićem i glumicom Tanjom Bošković, na seksualne i ljubavne teme. Oni su se našli u letnjoj bašti kod bazena "25. maj" na Dorćolu, i tada je usledio zanimljiv razgovor, a najintrigantniji deo, navodi Vuković, odigrao se tek kada je ugasio diktafon.
- Tanja se prisetila nekih mladalačkih ljubavi i anegdota, a Joca je prednjačio primerima iz očigledno bogate doktorsko seksološke prakse. Kako je on glagoljiv čovek, a takav mu je i posao, Joca Marić se nije ustezao da nam ispriča i podosta svojih ličnih seksualnih dogodovština na Tanjino blago negodovanje - piše Vuković.
- Ju, ju, ju... gospodine Mariću - govorila je Glumica, koja ga ipak nije duže prekidala jer je on to, svedoči autor, uvek prilagođavao, edukativno, nekim poentama.
Pročitajte još
U jednom trenutku, podelio je i jedan njegov doživljaj sa prelepom Brazilkom u Rio de Žaneiru, da bi dokazao da je za seks najvažnija dobra komunikacija između žene i muškarca. On je ispričao kako je, tokom jednog psihijatrijskog seminara, upoznao jednu izuzetnu hostesu, koja mu se veoma dopala. Iako nije znala engleski, već samo portugalski, ipak je nekako komunicirao sa njom.
- Ta druženja se nastaviše sve dok naš mužjak iz priče ne predloži da ga ona "malo poseti" u hotelskoj sobi. To je izgleda dobro razumela naročito kad joj je pokazao ključ hotelske sobe sa jasno uočljivim brojem. Nije se na taj eksplicitni mužjački predlog nimalo otimala, niti se, ne daj bože, sablažnjavala - piše Vuković.
Ipak, budući da nije mogao da do kraja da zakaže sastanak sa Brazilkom, zbog nepoznavanja jezika, Marić je potražio pomoć kolege, Engleza, koji je znao portugalski. On mu je objasnio da hostese rade osmočasovne smene i da, po pravilu službe, ne smeju da se pojavljuju u hotelu van tog vremena.
- Ali, ohrabri ga enleski kolega, ima tu jedno rešenje, ali može da bude malo naporno (!) Brazilka mu je rekla, pokazujući na brojku četiri, do koliko sati sutra po podne radi i da tada mogu da idu kod njega u sobu. Ali, to što mu je pokazivala dva kruga oko ručnog sata značilo je da u sledeća 24 sata, ona ne sme da se pojavljuje u hotelu. Znači, kada uđe u sobu u četiri popodne tek sutra u isto vreme može iz nje da izađe - svedoči Vuković u knjizi.
- I gde je tu problem, pa znaš li kakva je to lepotica, ma malo će mi biti ta 24 sata! - kočoperno i uz osmeh je zaključio doktror Joca pred Englezom, koji mu ipak reče da malo razmisli o tome.
Priča dalje kaže da su Marić i lepa mulatkinja vodili ljubav u više navrata, od 16 časova, do večere. Onda ju je sakrio u orman i naručio večeru, koju su podelili, a posle su opet vodili ljubav.
- Ju, ju, ju, gospodine Mariću, pa ne morate baš tako detaljno - ubacivala je sa smeškom Tanja Bošković, piše Vuković u svojoj knjizi.
- U 21 sat još jednom su vodili ljubav. Pokušali su zatim da nešto malo pričaju, ali - jadac. u polumraku se vide opet samo mlatarajuće ruke i osmesi, ali bez efekta. Onda su ležali i ćutali, a bilo je oko 22 časa. Onda je Marić upalio televizor pa pokušao sa njom to da komentariše gestikulacijom i grimasama, nekim opštim međunarodnim rečima. (...) Prelepa Brazilka se samo neodoljivo smeškala i sleglala ramenima, kao jasni signal nerazumevanja.
Sutra ujutru, u četiri sata, Marić je probudivši se shvatio da njegova Brazilka još 12 časova neće moći da napusti sobu, a njega je proganjao imperativ da je zabavi, zadovolji i učini da se oseća lepo. Bila je prava muka kako provesti vreme do 16 časova po podne.
- Prošle su godine i decenije od tog događaja, ali po Marićevom priznanju i dalje nije znao u koju fijoku u glavi da ga smesti. U veličanstven ljubavni događaj ili samo životni ispit iz koga je naučio da bez komunikacije sa željenom osobom nema ni pravog ljubavnog uživanja. Tanja i ja smo ga gledali kao opčinjeni dok je profesorski poentirao posle ove priče. Profesorski, nema šta - svedoči Vuković.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".