Bosanskohercegovački interpretator sevdalinke Božo Vrećo, važi za jednog od najautentičnijih likova iz sveta umetnosti. To se odnosi i na njegov muzički, kao i na njegov za neke ekscentrični modni izraz koji često podrazumeva haljine, štikle, karmin i lakiranje noktiju.... sve što mu prija i u čemu se oseća prijatno.
Strani mediji su ga često opisivali kreativnim superlativima. NJujork tajms ga je jednom prilikom nazvao "umetnikom anđeoskog glasa, koji leči duše i otvara srca”.
Božo Vrećo se često opisuje kao simbol slobode, čija umetnost izaziva emotivne reakcije i oslobađa potisnute emocije tokom svojih jedinstvenih i katarzičnih performansa.
NJegov životni put do postizanja ovih visina bio je izuzetno izazovan, dodajući posebnu težinu njegovom uspehu.
Tragedije, nesreće i tereti prošlog rata pratili su ga od najranijeg detinjstva.
Rođen je 18. oktobra 1983. godine u Foči, tadašnjoj SFR Jugoslaviji, ali je suočen s najvećom tragedijom u svojoj petoj godini.
Naime, Božo je izgubio oca, koji je izvršio samoubistvo, ostavljajući ga da odrasta sa svojom sestrom i majkom, koja je bila slikarka.
Sa svojim nekonvencionalnim stilom, Božo se nije uklapao u stereotipe o dečacima s ovih prostora.
Iz tog vremena, Božo Vrećo nosi brojne duševne rane, no paradoksalno, možda mu je upravo to pomoglo da njegova umetnost procveta u autentičnu lepotu.
"Odrastao sam stvarajući svoj svet, imaginarni mikrokosmos koji danas hrabro živim kao makrokosmos. Uticao je na sve oko mene, čak i na one koji to nikada neće priznati - ali to od njih ni ne zahtevam. Dovoljna je samo moja dobra namera koja sija jače od svih zala na svetu. Ona me čini imunim na strah od ljudi, i u meni preovladava božansko, hrabro srce koje može sve dati i sve oprostiti", izjavio je Vrećo za portal Lupiga.
Sećanja na detinjstvo prožeta su strahotama rata i oskudicom, čineći Božina sećanja manje prijatnima. Ipak, svojim jedinstvenim životnim pristupom, uspeo je da se uzdigne iznad tih teškoća.
"Preživeli smo teške godine gladi, opasnosti od snajpera, hordi vojske koja dolazi i ubija na kućnom pragu. Moja Elma, o kojoj pevam, tako je izgubila svoj nedužni život. Preživeli smo pustoš, gledajući leševe, skrivajući se i pronalazeći smiraj u molitvi koja nas je održala da ne izgubimo razum gledajući i proživljavajući pakao oko nas", kaže Vrećo.
Božo je uspeo da transformiše svoju jedinstvenost, zbog koje ga je provincijsko okruženje osuđivalo, u izvor snage i inspiracije.
Manje je poznato da je Božo, osim što je poznat kao pevač, i talentovani slikar koji je nekada zarađivao prodajom svojih slika. LJubav prema slikarstvu nasledio je od svoje majke, čija borba sa karcinomom ga je duboko pogodila. Takođe, sam dizajnira haljine koje nosi tokom svojih nastupa, a otkriveno je i da nikada nije imao formalno muzičko obrazovanje, već se samoukao u toj oblasti. Božo takođe piše poeziju, ranije je bio profesor i magistrirao je arheologiju.
Stil
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".