Босанскохерцеговачки интерпретатор севдалинке Божо Врећо, важи за једног од најаутентичнијих ликова из света уметности. То се односи и на његов музички, као и на његов за неке ексцентрични модни израз који често подразумева хаљине, штикле, кармин и лакирање ноктију.... све што му прија и у чему се осећа пријатно.
Страни медији су га често описивали креативним суперлативима. Њујорк тајмс га је једном приликом назвао "уметником анђеоског гласа, који лечи душе и отвара срца”.
Божо Врећо се често описује као симбол слободе, чија уметност изазива емотивне реакције и ослобађа потиснуте емоције током својих јединствених и катарзичних перформанса.
Његов животни пут до постизања ових висина био је изузетно изазован, додајући посебну тежину његовом успеху.
Трагедије, несреће и терети прошлог рата пратили су га од најранијег детињства.
Рођен је 18. октобра 1983. године у Фочи, тадашњој СФР Југославији, али је суочен с највећом трагедијом у својој петој години.
Наиме, Божо је изгубио оца, који је извршио самоубиство, остављајући га да одраста са својом сестром и мајком, која је била сликарка.
Са својим неконвенционалним стилом, Божо се није уклапао у стереотипе о дечацима с ових простора.
Из тог времена, Божо Врећо носи бројне душевне ране, но парадоксално, можда му је управо то помогло да његова уметност процвета у аутентичну лепоту.
"Одрастао сам стварајући свој свет, имагинарни микрокосмос који данас храбро живим као макрокосмос. Утицао је на све око мене, чак и на оне који то никада неће признати - али то од њих ни не захтевам. Довољна је само моја добра намера која сија јаче од свих зала на свету. Она ме чини имуним на страх од људи, и у мени преовладава божанско, храбро срце које може све дати и све опростити", изјавио је Врећо за портал Лупига.
Сећања на детињство прожета су страхотама рата и оскудицом, чинећи Божина сећања мање пријатнима. Ипак, својим јединственим животним приступом, успео је да се уздигне изнад тих тешкоћа.
"Преживели смо тешке године глади, опасности од снајпера, хорди војске која долази и убија на кућном прагу. Моја Елма, о којој певам, тако је изгубила свој недужни живот. Преживели смо пустош, гледајући лешеве, скривајући се и проналазећи смирај у молитви која нас је одржала да не изгубимо разум гледајући и проживљавајући пакао око нас", каже Врећо.
Божо је успео да трансформише своју јединственост, због које га је провинцијско окружење осуђивало, у извор снаге и инспирације.
Мање је познато да је Божо, осим што је познат као певач, и талентовани сликар који је некада зарађивао продајом својих слика. Љубав према сликарству наследио је од своје мајке, чија борба са карциномом га је дубоко погодила. Такође, сам дизајнира хаљине које носи током својих наступа, а откривено је и да никада није имао формално музичко образовање, већ се самоукао у тој области. Божо такође пише поезију, раније је био професор и магистрирао је археологију.
Стил
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
