Čuvenog sarajevskog muzičara, pisca, glumca i režisera toliko dugo poznajemo kao Neleta Karajlića da smo pomalo zaboravili da on, kao i ostali članovi Zabranjenog pušenja, koristi umetničko ime.
Nele se zapravo zove Nenad Janković i rođen je 1962. godine u u Sarajevu.
Porodica mu je bila deo srednje klase, a poticala iz Kladova u Srbiji. Otac Srđan je bio lingvista i profesor orijentalnih nauka na Univerzitetu u Sarajevu.
Inače, Nele je pre više od deset godina preživeo srčani udar.
- Posle tog srčanog incidenta nešto sam to i brojao, ali kada prođu dve, tri godine, čovek zaboravi na to. Pretpostavljam da svaki pacijent koji je imao isti problem zaboravlja, jer nemoguće je živeti sa stalnih strahom od eventualnog ponavljanja onog što vam se dogodilo. Moja svest mi govori da znam razlog zašto mi se to dogodilo, jer turbulentan život koji sam vodio tih petnaestak godina putujući po svetu, svirajući, hodajući, avioni, kamioni, helikopteri, cigare, alkohol, nespavanja, menjanje vremenskih zona, to je bio osnovni uzrok onoga što mi se dogodilo. I ukidanje takvog života je bila prirodna reakcija i mog tela i duha, prijalo mi je. Naročito mi je prijalo prvih godinu i po dana, kada su dani počeli da mi liče jedan na drugi. To možda nekom ko živi takav život smeta, da mu dani nisu dovoljno uzbudljivi, a meni je od 2011. do 2018. godine bilo idealno što mi se ništa bitno nije događalo. To je samo jedan od tih turbulentnih momenata koje sam imao, on jeste iz korena u tom trenutku okrenuo, iščupao moj život i presadio ga na drugo tlo, ali to je meni bio već drugi ili treći put da menjam način života i na kraju krajeva i državu u kojoj živim - rekao je Nele.
Prema njegovim rečima, trenutak kada mu je saopšteno da mu je brat umro ostavilo je posledice na Karajlića.
- To je nešto najstrašnije što čovek može da doživi, to je nešto što je neopisivo, pokušaću da nađem bolju reč, ali je nema, ludilo, beznađe, neverica, histerija. Posle tog jednostavno čovek se pretvori u onu mašinu koja treba da odradi tehnički deo da ta draga osoba bude dostojanstveno sahranjena. Onda se odjednom, kao što je bio slučaj kod mog brata, taj deo protokolarnog odlaska na onaj svet pokaže koliko je on bio velik, i koliko je samo ljudi došlo i koliko me je zvalo, iz kojih krajeva sveta, raznih generacija. Kada da je svojom smrću, meni pokazao koliko je bio veliki, voljen, takvu ljubav ni u snu ne bi mogao da zaslužim. Onda dolazi jedan period kada se sa tugom sećate svakog minuta kada ga spomenete, ne postoji njegov prijatelj koji mi se i danas ne javlja, i kaže eto dolazim u Beograd, obići ću Raleta. Kasnije kako vreme prolazi, u vama se rađa neka posebna vrsta sreće, kada god se njega setite, uvek se sećate pod nekim posebnim božanskim svetlom, kada se setite kakav je bio, kako je pisao pesme, radio sa nama, na koji način je komunicirao sa ljudima - rekao je Nele.
(Blic)