Чувеног сарајевског музичара, писца, глумца и режисера толико дуго познајемо као Нелета Карајлића да смо помало заборавили да он, као и остали чланови Забрањеног пушења, користи уметничко име.
Неле се заправо зове Ненад Јанковић и рођен је 1962. године у у Сарајеву.
Породица му је била део средње класе, а потицала из Кладова у Србији. Отац Срђан је био лингвиста и професор оријенталних наука на Универзитету у Сарајеву.
Фото:АТА имагес
Иначе, Неле је пре више од десет година преживео срчани удар.
- После тог срчаног инцидента нешто сам то и бројао, али када прођу две, три године, човек заборави на то. Претпостављам да сваки пацијент који је имао исти проблем заборавља, јер немогуће је живети са сталних страхом од евентуалног понављања оног што вам се догодило. Моја свест ми говори да знам разлог зашто ми се то догодило, јер турбулентан живот који сам водио тих петнаестак година путујући по свету, свирајући, ходајући, авиони, камиони, хеликоптери, цигаре, алкохол, неспавања, мењање временских зона, то је био основни узрок онога што ми се догодило. И укидање таквог живота је била природна реакција и мог тела и духа, пријало ми је. Нарочито ми је пријало првих годину и по дана, када су дани почели да ми личе један на други. То можда неком ко живи такав живот смета, да му дани нису довољно узбудљиви, а мени је од 2011. до 2018. године било идеално што ми се ништа битно није догађало. То је само један од тих турбулентних момената које сам имао, он јесте из корена у том тренутку окренуо, ишчупао мој живот и пресадио га на друго тло, али то је мени био већ други или трећи пут да мењам начин живота и на крају крајева и државу у којој живим - рекао је Неле.
Према његовим речима, тренутак када му је саопштено да му је брат умро оставило је последице на Карајлића.
- То је нешто најстрашније што човек може да доживи, то је нешто што је неописиво, покушаћу да нађем бољу реч, али је нема, лудило, безнађе, неверица, хистерија. После тог једноставно човек се претвори у ону машину која треба да одради технички део да та драга особа буде достојанствено сахрањена. Онда се одједном, као што је био случај код мог брата, тај део протоколарног одласка на онај свет покаже колико је он био велик, и колико је само људи дошло и колико ме је звало, из којих крајева света, разних генерација. Када да је својом смрћу, мени показао колико је био велики, вољен, такву љубав ни у сну не би могао да заслужим. Онда долази један период када се са тугом сећате сваког минута када га споменете, не постоји његов пријатељ који ми се и данас не јавља, и каже ето долазим у Београд, обићи ћу Ралета. Касније како време пролази, у вама се рађа нека посебна врста среће, када год се њега сетите, увек се сећате под неким посебним божанским светлом, када се сетите какав је био, како је писао песме, радио са нама, на који начин је комуницирао са људима - рекао је Неле.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
