Prodavci na jednoj beogradskoj pijaci na koju dolazi, kažu da je Mirko vrlo vredan i prijatan mladić. Dešava se da često porazgovaraju, ali klijenti uglavnom traže njegovog tasta:
- Dolazi Mirko, kako ne. Ne dolazi svaki dan, više traže Bogdana ( prim. aut. tasta) za posao, njega znaju ljudi, ali pomogne i on nekad. Dođe da sanese piliće, da vidi da li treba nešto, kod njih je tezga uvek puna. Zna i na česmi da opere opere piliće i sredi sudove u kojima je bila roba. Imaju posla po ceo dan, i ja kod njih pazarim meso. Toliko posla ima da traže sad još jednu prodavačicu. Svaka im čast stvarno, a on dečko, vidi se da je vaspitan onako narodski. Ne može ni po čemu da se vidi ni da je bogat, ni ko je ni šta je. Izgleda kao svi mi, obučen kao svi mi majica pantalone. Dobar je taj mali, nasmejan, vredan. I da pomogne i da radi, svaka čast - izjavila je jedna prodavačica.
- On zna čak i da pomogne drugima, kao svi mi tako stane popriča, ja prodajem voće na ulazu, pa ih viđam stalno kad dolaze da donesu piliće. Svi se mi ovde znamo, pa se družimo ceo dan, ali oni dođu ujutru samo za robu i odu, mada ne radi on to često, ja sam ovde svaki dan, a oni ne, imaju para pa ne moraju oni, imaju ko će. Pa ne pričamo ništa posebno, kao i sa svakim čovekom, ja mu se javim, a on me pita kako je, pitam je l ima posla i tako, dečko ko dečko - istakla je druga koleginica Šijana i Rodića.
(Kurir)