Продавци на једној београдској пијаци на коју долази, кажу да је Мирко врло вредан и пријатан младић. Дешава се да често поразговарају, али клијенти углавном траже његовог таста:
- Долази Мирко, како не. Не долази сваки дан, више траже Богдана ( прим. аут. таста) за посао, њега знају људи, али помогне и он некад. Дође да санесе пилиће, да види да ли треба нешто, код њих је тезга увек пуна. Зна и на чесми да опере опере пилиће и среди судове у којима је била роба. Имају посла по цео дан, и ја код њих пазарим месо. Толико посла има да траже сад још једну продавачицу. Свака им част стварно, а он дечко, види се да је васпитан онако народски. Не може ни по чему да се види ни да је богат, ни ко је ни шта је. Изгледа као сви ми, обучен као сви ми мајица панталоне. Добар је тај мали, насмејан, вредан. И да помогне и да ради, свака част - изјавила је једна продавачица.
- Он зна чак и да помогне другима, као сви ми тако стане поприча, ја продајем воће на улазу, па их виђам стално кад долазе да донесу пилиће. Сви се ми овде знамо, па се дружимо цео дан, али они дођу ујутру само за робу и оду, мада не ради он то често, ја сам овде сваки дан, а они не, имају пара па не морају они, имају ко ће. Па не причамо ништа посебно, као и са сваким човеком, ја му се јавим, а он ме пита како је, питам је л има посла и тако, дечко ко дечко - истакла је друга колегиница Шијана и Родића.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
