Neki osporavaju, tvrdeći da je u pitanju navika iz vremena starih automobila, a nekima je i dalje prva jutarnja aktivnost desetominutno sedenje u automobilu koji radi na leru. Ko je u pravu?
Foto: Profimedia
Glavni argumenti onih koji tvrde da je zagrevanje motora suvišno su da se time nepotrebno troši gorivo, povećava zagađenje (studija iz 2009. pokazala je da rad automobilskih motora na leru proizvodi 1,6 posto ukupne emisije gasova odgovornih za globalno zagrevanje) i da automobili sa direktnim ubrizgavanjem jednostavno ne treba da budu zagrejani da bi funkcionisali normalno. Ovo je i tačno – rad mnogobrojnih kompjutera unutar automobila uspeva da upravlja hladnim motorom mnogo bolje, pa bi se moglo reći da je jedini rezultat desetominutnog rada na leru pretvaranje goriva u izduvne gasove.
S druge strane, ovo je samo deo onoga što se dešava unutar nezagrejanog automobilskog motora kada je hladno. Na niskim temperaturama ulje se zgušnjava i teče ka najnižem delu – karteru. Iz tog razloga, ulje nije samo daleko od mehaničkih delova koje treba da podmazuje, već je i put do njih otežan, jer pumpa ima zadatak da dopremi ulje čija je gustina drastično uvećana zbog niske temperature. Može se reći da, kada je motor nezagrejan, u prvim minutima radi bez podmazivanja. Nedostatak podmazivanja je glavni uzrok habanja pokretnih delova motora.
Foto: Profimedia
Iz navedenog je lako zaključiti da je, posebno zimi, mudrije sačekati nekoliko minuta pre nego što započnete vožnju. Na ovaj način će potrebne tečnosti proći kroz motor i podmazati delove kojima je to potrebno. Svakako, trebalo bi izbegavati nagla ubrzanja i vožnju u visokim obrtajima. Na taj način će motor najbezbolnije postići radnu temperaturu, piše RadioSarajevo.ba.
BONUS VIDEO:
