Неки оспоравају, тврдећи да је у питању навика из времена старих аутомобила, а некима је и даље прва јутарња активност десетоминутно седење у аутомобилу који ради на леру. Ко је у праву?
Фото: Профимедиа
Главни аргументи оних који тврде да је загревање мотора сувишно су да се тиме непотребно троши гориво, повећава загађење (студија из 2009. показала је да рад аутомобилских мотора на леру производи 1,6 посто укупне емисије гасова одговорних за глобално загревање) и да аутомобили са директним убризгавањем једноставно не треба да буду загрејани да би функционисали нормално. Ово је и тачно – рад многобројних компјутера унутар аутомобила успева да управља хладним мотором много боље, па би се могло рећи да је једини резултат десетоминутног рада на леру претварање горива у издувне гасове.
С друге стране, ово је само део онога што се дешава унутар незагрејаног аутомобилског мотора када је хладно. На ниским температурама уље се згушњава и тече ка најнижем делу – картеру. Из тог разлога, уље није само далеко од механичких делова које треба да подмазује, већ је и пут до њих отежан, јер пумпа има задатак да допреми уље чија је густина драстично увећана због ниске температуре. Може се рећи да, када је мотор незагрејан, у првим минутима ради без подмазивања. Недостатак подмазивања је главни узрок хабања покретних делова мотора.
Фото: Профимедиа
Из наведеног је лако закључити да је, посебно зими, мудрије сачекати неколико минута пре него што започнете вожњу. На овај начин ће потребне течности проћи кроз мотор и подмазати делове којима је то потребно. Свакако, требало би избегавати нагла убрзања и вожњу у високим обртајима. На тај начин ће мотор најбезболније постићи радну температуру, пише РадиоСарајево.ба.
БОНУС ВИДЕО:
