Pevačica Snežana Kilibarda se prisetila samih početaka karijere, ali i perioda kada je živela od socijalne pomoći.
- Uvek sam ja i kao mala imala taj osećaj u sebi. Pet, šest godina, svi smo držali te čuvene dezodoranse i četke i svi smo zamišljali da smo Lepa Brena i da putujemo u NJujork i London. I onda slučajno počinješ da pevaš, kroz smeh je ispričala Sneža.
Sa hrabrošću i iskrenošću pevačica je otvarila vrata svoje prošlosti, priznajući da je u jednom periodu života ostala da živi od Crvenog krsta.
- Za vreme svih tih ratnih pohoda moja porodica se seli iz Mostara za Novi Sad i tu ostajemo. Prvo jedan deo boravimo u gradiću na Vesinju gde smo bili dobar deo rata, i do tada si svu ušteđevinu potrošio što si imao da ne bi nekome nešto ostao dužan i na kraju ti ostaneš da živiš od Crvenog krsta u sred grada gde ne poznaješ nikoga, iskreno je govorila, pa dodala:
- Ja to nisam osećala strašno. U tom periodu sam osećala „to se desilo, mi smo u ratu, mi se snalazimo“, i sve je bilo preživljavanje. Čak je bilo i pozitivno, čak nije bilo tog kukanja, plakanja, nego snalazi se. Ajmo tamo, ajmo ovamo i ja sam kao mala osetila preko noći tu zrelost, rekla je pevačica za Grand.