SPC i njeni vernici danas, 20. decembra, slave Svetog Amvrosija, episkopa mediolanskog (milanskog). Prema predanju, dok je još bio dete u kolevci na njega je roj pčela izlio med, a on sam prorokovao da će postati episkop.
I još kao dete pružao je ruku i govorio proročki: "Celujte, jer ću i ja biti episkop". Po smrti oca svoga car ga postavi za svog namesnika Ligurijske oblasti, u kojoj Mediolan beše glavni grad. Kada umre episkop toga grada, bi velika raspra među pravoslavnim i jereticima arijevcima oko izbora novog episkopa. Amvrosije po dužnosti uđe u crkvu da održava red.
Utom neko dete na grudima materinim uzviknu: "Amvrosije – episkop!" Ovo ceo narod primi kao glas Božji i, nasuprot volji Amvrosijevoj, izabraše jednoglasno njega za episkopa. Otac mu je bio carski namesnik Galije i Španije. Po smrti svog oca car ga je postavio za svog namesnika Ligurijske oblasti u kojoj je glavni grad bio Medioloan. Tu je i rukopoložen za episkopa. Utvrdio je pravoslavnu veru, pisao knjige a legenda kaže da je spavao malo i neprestano se Bogu molio.
Napisao je poznatu hrišćansku pesmu "Tebe Boga hvalim". Otkrio je mošti svetih mučenika Protasija, Gervasija, Nazarija i Kelsija (v. 14. oktobar). Bio je blag i dobar prema malim ljudima, ali se nije plašio da kazni velike koji su činili greh, kaže predanje. Tako je izopštio caricu Justinu a Maksima tiranina i ubicu prokleo.
Za vreme boravka svetog Amvrosija u Rimu jedna ugledna žena, koja je živela s one strane reke Tibra, zamoli svetitelja da odsluži Božanstvenu liturgiju u njenom domu. Kada je za to doznala neka druga žena, od bolesti slaba i nemoćna, naredi da je odnesu tamo; i kada je dotakla, kaže predanje, rizu dok se molio istog trenutka je ustala zdrava. I pronese se glas o tome čudu po celome Rimu.
Sveti Amvrosije bio je i veliki pokrovitelj monaštva te je mnogo truda uložio je oko uređenja ženskih manastira. Narodno predanje, koje je i crkva prihvatila, kaže da je mrtve vaskrsavao, da je iz ljudi isterivao đavole te da je lečio bolesne i prorokovao budućnost. Umro je oko Vaskrsa 397. godine.
BONUS VIDEO:
