Rano je uvideo i prezreo sujetu ovozemaljskog sveta i rešio da se udalji u pustinju Misirsku, gde se predao molitvama. Kada se za njegovo dobročinstvo pročulo među ljudima, počeli su da mu dolaze ljudi i da traže pomoć u rešavanju problema.

Patapije se uplašio da ga ljudi ne iskvare i pobegao je iz te pustinje u Carigrad. Mislio je da će se lakše sakriti od ljudi ako se nađe među njima, nego da ode u pustinju.

Blizu crkve Vlaherne u Carigradu napravio je sebi kolibu, i tu, zatvoren i nepoznat, nastavio svoj prekinuti isposnički podvig. Umro je u dubokoj starosti, u VII veku.

Prema narodnom verovanju, svi koji žele da im naredna godina donese zdravlja i uspeha ili pak izlečenje od neke bolesti koja ih sada muči treba da odu do crkve i zapale sveću u čast Prepodobnog Patapija izgovarajući i izgovore ovu molitvu:

"U tebi se, oče, sigurno spase bogolikost, jer si primivši Krst, sledio Hrista. Delima si učio prezirati telo, želeći više za dušu stvari besmrtne, zato i sa Anđelima, Sveti Patapije, raduje se duh tvoj.“

BONUS VIDEO: