Рано је увидео и презрео сујету овоземаљског света и решио да се удаљи у пустињу Мисирску, где се предао молитвама. Када се за његово доброчинство прочуло међу људима, почели су да му долазе људи и да траже помоћ у решавању проблема.
Патапије се уплашио да га људи не искваре и побегао је из те пустиње у Цариград. Мислио је да ће се лакше сакрити од људи ако се нађе међу њима, него да оде у пустињу.
Близу цркве Влахерне у Цариграду направио је себи колибу, и ту, затворен и непознат, наставио свој прекинути испоснички подвиг. Умро је у дубокој старости, у VII веку.
Према народном веровању, сви који желе да им наредна година донесе здравља и успеха или пак излечење од неке болести која их сада мучи треба да оду до цркве и запале свећу у част Преподобног Патапија изговарајући и изговоре ову молитву:
"У теби се, оче, сигурно спасе боголикост, јер си примивши Крст, следио Христа. Делима си учио презирати тело, желећи више за душу ствари бесмртне, зато и са Анђелима, Свети Патапије, радује се дух твој.“
БОНУС ВИДЕО:
