Fredijevu pojavu na bini, kao i vokalne sposobnosti niko nije uspeo da prevaziđe. Često je izazivao pažnju javnosti i svojim privatnim životom, o kojem se priča i godinama nakon njegove smrti.
Detinjstvo i muzički počeci
Rođen je 5. septembra 1946. godine kao Farok Bulsara u današnjoj Tanzaniji. NJegovi roditelji, DŽer i Bomi Bulsara, po zanimanju su bili ekonomisti zaposleni u britanskoj kolonijalnoj službi u Zanzibaru. Briljirao je i u školskom horu i dramskoj sekciji. U srednjoj školi prvi put je pristupio nekom muzičkom sastavu, školskom bendu "The Hectics". "
U grupi mu je jedan od članova dao nadimak Fredi pošto su bezuspešno pokušavali da nauče pravilan izgovor njegovog imena, a nadimak su prihvatili i njegovi roditelji i rodbina.
Foto: Profimedia
"Queen"
U aprilu 1970. godine Merkjuri je upoznao Brajana Meja i Rodžera Tajlora, koji su pre tog susreta bili članovi benda "Smile". Kada im se 1971. godine pridružio i DŽon Dikon, nastala je grupa "Queen".
Znanje iz umetnosti i grafičkog dizajna Frediju je pomoglo u osmišljavanju kraljevskog logotipa benda, koji se našao na dva omota albuma „A day in the races“ (1975) i „A night in the opera“ (1976).
Logo, pored toga što predstavlja stil, muziku i filozofiju benda, sadrži i lične identitete članova grupe, predstavljenih kroz njihove horoskopske znakove: dva Lava za DŽona Dikona i Rodžera Tejlora, Rak za Brajana Meja i dve vile za Devicu, odnosno Fredija.
Foto: Profimedia
Dok feniks iznad slova Q označava simbol beksrajnog života, moći i strasti prema muzici i stilu koju su članovi benda imali.
Više od pola kompozicija na njihovom prvom albumu najvećih hitova potpisano je njegovom rukom. Najslavnije numere su "Bohemian Rhapsody", "We Are The Champions", "Crezy Little Thing Called Love", "Somebody To Love"... U brojnim muzičkim anketama grupa "Queen" birana je za najveću grupu svih vremena, a pesma "Bohemian Rhapsody" je u više navrata, posebno u Velikoj Britaniji, proglašavana za pesmu decenije, pesmu epohe, ali i pesmu veka.
Pored mikrofona na polurastavljenom postolju, sa kojim je trčao i skakao po bini, prepoznatljiv je i po brkovima i kratko ošišanom frizurom.
Foto: Profimedia
Privatni život
Privatno Fredi je bio skromna i stidljiva osoba, potpuno suprotno od onoga što je u neobičnim kostimima bio pred publikom na nastupima. Retko je davao intervjue i cenio je svoju privatnost.
Početkom sedamdesetih godina prošlog veka Fredi je počeo vezu sa Meri Ostin, koju je upoznao preko Brajana Meja. S njom je proveo pet godina. Živeli su u Vest Kensingtonu, ali su se razišli nakon što je on sredinom sedamdesetih upoznao američkog producenta sa kojim je započeo romansu. Međutim, Meri i Fredi ostali su bliski prijatelji tokom njegovog života, a on ju je često kasnije nazivao jedinim pravim prijateljem. Tokom 1979. godine počeo je da posećuje gej klubove, imao je veliki broj partnera, da bi 1985. godine započeo drugu dugu vezu, ovog puta sa svojim frizerom DŽimom Hatonom, sa kojim je živio do smrti.
Bio je i blizak prijatelj sa princezom Dajanom Spenser, sa kojom je posećivao londonske žurke. Postoji i priča da se Dajana jednom prilikom, na nagovor Fredija, prerušila u muškarca, kako bi sa njim posetila gej bar u Londonu.
Foto: Profimedia
Popularni pevač bio je i veliki ljubitelj životinja, naročito mačaka. Prema nekim izveštajima u jednom trenutku ih je imao deset, a pošto ih je smatrao članovima porodice svaka je imala božićnu čarapu koje je ispunjavao poslasticama i igračkama.
Svojoj miljenici Dilajli je čak posvetio i pesmu „Innuendo“ koja se našla na istoimenom albumu (1991) grupe, dok je, prethodno, svoj jedini studijski solo album „Mr. bad guy“ (1985) posvetio prvom paru mačaka DŽeriju i Tomu, ali i Oskaru i Tifani, kao i svim ljubiteljima mačaka na svetu.
U testamentu je svojoj bivšoj verenici Meri Ostin ostavio je da brine o njima.
Ostao je upamćen po ekstravagantnosti na sceni, ali i po prilično prikrivenom privatnom životu. Po priznanju, bio je biseksualac, mada je u posljednjih desetak godina života bio okrenut muškim partnerima.
Foto: Profimedia
Priznanje o bolesti i smrt
Foto: Profimedia
Pred kraj života stalno su ga pratili paparaci, a dnevni tabloid "The Sun" objavio je seriju članaka tvrdeći da je Merkjuri ozbiljno bolestan. Spekulacije su se intenzivirale u januaru 1991. godine izlaskom spota za pesmu "These Are the Days of Our Lives" u kome je Merkjuri vidno slab i mršav - to je i poslednji video-zapis na kojem se pojavljuje. Dva dana pre smrti Fredi je pozvao menadžera da se dogovore o izjavi za javnost. Sledećeg dana, 23. novembra, objavljeno je: "Nakon ogromnih nagađanja u štampi tokom poslednje dve godine, želim da potvrdim da sam HIV pozitivan i da imam AIDS. Smatrao sam da je ispravno da zadržim ovu informaciju u privatnosti do sada da bih zaštitio privatnost ljudi oko sebe. Međutim, došlo je vreme da moji prijatelji i fanovi širom sveta saznaju istinu i nadam se da će se svi pridružiti meni i svima u svetu u borbi protiv ove strašne bolesti. Moja privatnost mi je uvek bila važna i poznato je da nisam davao mnogo intervjua. Molim vas da razumete da će se tako i nastaviti."
Nešto manje od 24 časa nakon saopštenja, Merkjuri je preminuo, 24. novembra u 45. godini, a zvanični uzrok smrti je bronhijalna pneumonija uzrokovana sidom. Iako godinama nije iskazivao religioznost, ceremoniju je obavio zoroastrički sveštenik, a sahrani su prisustvovali Elton DŽon, Dejvid Bouvi i članovi grupe "Queen".
Fredijevo telo je kremirano, a o sudbini pepela se ni danas ne zna ništa, s obzirom na to da je poslednjom voljom obavezao izvršiteljku svog testamenta, bivšu verenicu Meri Ostin, da se za pepeo pobrine i nikad javno ne saopšti šta je s njim uradila.
Testamentom je Fredi polovinu bogatstva ostavio baš njoj, a drugu polovinu porodici. Ostinova nije želela da uzme bogatstvo, već je u švajcarskom gradu Montreu osnovala "The Mercury Phoenix Trust", fondaciju za borbu protiv side. Posebno je zaveštao pola miliona DŽimu Hatonu, s kojim je bio u vezi, ličnom sekretaru Piteru Fristonu i kuvaru DŽou Faneliju, dok je telohranitelju i vozaču Teriju Gidingsu ostavio 100.000 funti.
"Live Aid"
Koncert "Live Aid" održan je u subotu, 13. jula 1985. godine, na londonskom stadionu "Wembley" i na stadionu JFK u Filadelfiji, a bio je ovo humanitarni koncert koji je ujedinio čitavu planetu u prikupljanju novca za gladne u Etiopiji, gde je, po podacima Ujedinjenih nacija, nezapamćenom sušom između 1983. i 1985. godine bilo pogođeno oko osam miliona ljudi, a milion ih je umrlo.
Na stejdžu su se smenjivale zvezde poput: Eltona DŽona, Madone, Santane, Šade, Stinga, Brajana Adamsa, Mika DŽegera, Dejvida Bouvija, Nila Janga, Erika Kleptona te grupe "Queen", "Duran Duran", "U2", "The Who".
Foto: Profimedia
Muzički kritičari smatraju da je dvadesetominutni nastup grupe "Queen" i Fredija Merkjurija na ovom koncertu najbolji nastup uživo svih vremena.
Film o grupi "Queen" "Boemska rapsodija“ (Bohemian rhapsody) snimljen je 2018. godine, u režiji Brajana Singera, i postao je jedan od najunosnijih muzičko-biografskih filmova sa zaradom od preko 903 miliona dolara. Naslovnu ulogu filma tumači američki glumac Rami Malek.
Film prati život Fredija Merkjurija od formiranja benda do njihovog nastupa na koncertu "Live Aid".
Spomenik Fredi Merkjuriju se nalazi u Švajcarskoj, u mestu Montre, gde je grupa kupila studio početkom osamdesetih, i gde je Merkjuri proveo poslednje mesece svog života, radeći ubrzano na pesmama koje su kasnije našle mesto na albumu "Made in Heaven".
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
Pročitajte još
