Фредијеву појаву на бини, као и вокалне способности нико није успео да превазиђе. Често је изазивао пажњу јавности и својим приватним животом, о којем се прича и годинама након његове смрти.
Детињство и музички почеци
Рођен је 5. септембра 1946. године као Фарок Булсара у данашњој Танзанији. Његови родитељи, Џер и Боми Булсара, по занимању су били економисти запослени у британској колонијалној служби у Занзибару. Бриљирао је и у школском хору и драмској секцији. У средњој школи први пут је приступио неком музичком саставу, школском бенду "The Hectics". "
У групи му је један од чланова дао надимак Фреди пошто су безуспешно покушавали да науче правилан изговор његовог имена, а надимак су прихватили и његови родитељи и родбина.
Фото: Профимедиа
"Queen"
У априлу 1970. године Меркјури је упознао Брајана Меја и Роџера Тајлора, који су пре тог сусрета били чланови бенда "Smile". Када им се 1971. године придружио и Џон Дикон, настала је група "Queen".
Знање из уметности и графичког дизајна Фредију је помогло у осмишљавању краљевског логотипа бенда, који се нашао на два омота албума „A day in the races“ (1975) i „A night in the opera“ (1976).
Лого, поред тога што представља стил, музику и филозофију бенда, садржи и личне идентитете чланова групе, представљених кроз њихове хороскопске знакове: два Лава за Џона Дикона и Роџера Тејлора, Рак за Брајана Меја и две виле за Девицу, односно Фредија.
Фото: Профимедиа
Док феникс изнад слова Q означава симбол бексрајног живота, моћи и страсти према музици и стилу коју су чланови бенда имали.
Више од пола композиција на њиховом првом албуму највећих хитова потписано је његовом руком. Најславније нумере су "Bohemian Rhapsody", "We Are The Champions", "Crezy Little Thing Called Love", "Somebody To Love"... У бројним музичким анкетама група "Queen" бирана је за највећу групу свих времена, а песма "Bohemian Rhapsody" је у више наврата, посебно у Великој Британији, проглашавана за песму деценије, песму епохе, али и песму века.
Поред микрофона на полурастављеном постољу, са којим је трчао и скакао по бини, препознатљив је и по брковима и кратко ошишаном фризуром.
Фото: Профимедиа
Приватни живот
Приватно Фреди је био скромна и стидљива особа, потпуно супротно од онога што је у необичним костимима био пред публиком на наступима. Ретко је давао интервјуе и ценио је своју приватност.
Почетком седамдесетих година прошлог века Фреди је почео везу са Мери Остин, коју је упознао преко Брајана Меја. С њом је провео пет година. Живели су у Вест Кенсингтону, али су се разишли након што је он средином седамдесетих упознао америчког продуцента са којим је започео романсу. Међутим, Мери и Фреди остали су блиски пријатељи током његовог живота, а он ју је често касније називао јединим правим пријатељем. Током 1979. године почео је да посећује геј клубове, имао је велики број партнера, да би 1985. године започео другу дугу везу, овог пута са својим фризером Џимом Хатоном, са којим је живио до смрти.
Био је и близак пријатељ са принцезом Дајаном Спенсер, са којом је посећивао лондонске журке. Постоји и прича да се Дајана једном приликом, на наговор Фредија, прерушила у мушкарца, како би са њим посетила геј бар у Лондону.
Фото: Профимедиа
Популарни певач био је и велики љубитељ животиња, нарочито мачака. Према неким извештајима у једном тренутку их је имао десет, а пошто их је сматрао члановима породице свака је имала божићну чарапу које је испуњавао посластицама и играчкама.
Својој миљеници Дилајли је чак посветио и песму „Innuendo“ која се нашла на истоименом албуму (1991) групе, док је, претходно, свој једини студијски соло албум „Mr. bad guy“ (1985) посветио првом пару мачака Џерију и Тому, али и Оскару и Тифани, као и свим љубитељима мачака на свету.
У тестаменту је својој бившој вереници Мери Остин оставио је да брине о њима.
Остао је упамћен по екстравагантности на сцени, али и по прилично прикривеном приватном животу. По признању, био је бисексуалац, мада је у посљедњих десетак година живота био окренут мушким партнерима.
Фото: Профимедиа
Признање о болести и смрт
Фото: Профимедиа
Пред крај живота стално су га пратили папараци, а дневни таблоид "The Sun" објавио је серију чланака тврдећи да је Меркјури озбиљно болестан. Спекулације су се интензивирале у јануару 1991. године изласком спота за песму "These Are the Days of Our Lives" у коме је Меркјури видно слаб и мршав - то је и последњи видео-запис на којем се појављује. Два дана пре смрти Фреди је позвао менаџера да се договоре о изјави за јавност. Следећег дана, 23. новембра, објављено је: "Након огромних нагађања у штампи током последње две године, желим да потврдим да сам ХИВ позитиван и да имам АИДС. Сматрао сам да је исправно да задржим ову информацију у приватности до сада да бих заштитио приватност људи око себе. Међутим, дошло је време да моји пријатељи и фанови широм света сазнају истину и надам се да ће се сви придружити мени и свима у свету у борби против ове страшне болести. Моја приватност ми је увек била важна и познато је да нисам давао много интервјуа. Молим вас да разумете да ће се тако и наставити."
Нешто мање од 24 часа након саопштења, Меркјури је преминуо, 24. новембра у 45. години, а званични узрок смрти је бронхијална пнеумонија узрокована сидом. Иако годинама није исказивао религиозност, церемонију је обавио зороастрички свештеник, а сахрани су присуствовали Елтон Џон, Дејвид Боуви и чланови групе "Queen".
Фредијево тело је кремирано, а о судбини пепела се ни данас не зна ништа, с обзиром на то да је последњом вољом обавезао извршитељку свог тестамента, бившу вереницу Мери Остин, да се за пепео побрине и никад јавно не саопшти шта је с њим урадила.
Тестаментом је Фреди половину богатства оставио баш њој, а другу половину породици. Остинова није желела да узме богатство, већ је у швајцарском граду Монтреу основала "The Mercury Phoenix Trust", фондацију за борбу против сиде. Посебно је завештао пола милиона Џиму Хатону, с којим је био у вези, личном секретару Питеру Фристону и кувару Џоу Фанелију, док је телохранитељу и возачу Терију Гидингсу оставио 100.000 фунти.
"Live Aid"
Концерт "Live Aid" одржан је у суботу, 13. јула 1985. године, на лондонском стадиону "Wembley" и на стадиону ЈФК у Филаделфији, а био је ово хуманитарни концерт који је ујединио читаву планету у прикупљању новца за гладне у Етиопији, где је, по подацима Уједињених нација, незапамћеном сушом између 1983. и 1985. године било погођено око осам милиона људи, а милион их је умрло.
На стејџу су се смењивале звезде попут: Елтона Џона, Мадоне, Сантане, Шаде, Стинга, Брајана Адамса, Мика Џегера, Дејвида Боувија, Нила Јанга, Ерика Клептона те групе "Queen", "Duran Duran", "U2", "The Who".
Фото: Профимедиа
Музички критичари сматрају да је двадесетоминутни наступ групе "Queen" и Фредија Меркјурија на овом концерту најбољи наступ уживо свих времена.
Филм о групи "Queen" "Боемска рапсодија“ (Bohemian rhapsody) снимљен је 2018. године, у режији Брајана Сингера, и постао је један од најуноснијих музичко-биографских филмова са зарадом од преко 903 милиона долара. Насловну улогу филма тумачи амерички глумац Рами Малек.
Филм прати живот Фредија Меркјурија од формирања бенда до њиховог наступа на концерту "Live Aid".
Споменик Фреди Меркјурију се налази у Швајцарској, у месту Монтре, где је група купила студио почетком осамдесетих, и где је Меркјури провео последње месеце свог живота, радећи убрзано на песмама које су касније нашле место на албуму "Made in Heaven".
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
Прочитајте још
