Ugledni francuski list "L'Ekip" je po drugi put Novaku Đokoviću dodelio priznanje "Šampion šampiona", odnosno proglasio ga za sportistu godine (Rafael Nadal i Rodžer Federer imaju po četiri ova laureata), a onda je sa srpskim teniserom uradio intervju.
Svetski broj jedan je završio na naslovnoj strani L'Ekipa od 28. decembra, a u intervjuu je izneo nekoliko zanimljivih anegdota koje ranije nije ispričao.
Prvo pitanje, naravno - ko je najbolji teniser svih vremena?
- Postoje različiti odgovori. Prvi je: Ja sam najbolji. Ako tako mislim, što je legitimno za sportistu, većina će reći: koliko je arogantan, ne poštuje druge, niti prethodne generacije. Drugi odgovor je: Ne mislim da sam najveći, i pored pokazivanja najveće skromnosti, što je moguće. I treći: Ja sam ono što jesam, ponosan sam na ono što sam postigao, ali poštujem druge ere, sve stavove i ostavljam debatu o "Najvećem". To je moj odgovor - očigledno je Novak dobro promislio šta da govori na ovu temu.
Đoković je proširio priču uključivanjem ženskog tenisa u debatu, ali i velikan iz drugih sportova.
- A gde je Serena? Gde je Kobi, gde je Ronaldo, gde je Maradona? Uvek neko nedostaje. Ja sam ispisao istoriju svog sporta sa svojim rekordima. Ja sam kvalifikovan. Na drugima je da vide da li je to dovoljno ili ne. To ostaje subjektivno. Ali čast mi je što pripadam toj kasti.
Foto: Profimedia
Vrlo brzo je odgovorio na pitanje ko je njegov idol.
- Alberto Tomba! "Bomba"! Fantastičan čovek. Upoznao sam ga prvi put u Srbiji, pre petnaestak godina. Još ga se sećam. Bila je to večera gde je bilo puno ljudi. Sedeo sam pored njega, super srećan, a on tako zabavan! Pričao mi je o svemu osim skijanja. Hteo sam da naučim par tehničkih stvari. Ali on mi je rekao: 'Ne, ne skijanje, pričajmo o zabavama, pričajmo o životu!' Dogovorili smo se da ćemo jednog dana zajedno skijati. Nadam se da će taj dan doći, jer pre ili kasnije ću se vratiti na stazu. Igrao sam tenis sa Pitom Samprasom, moram skijati sa Tombom i igrati košarku sa DŽordanom. Posle toga, možda ću se povući iz svih sportova!
- Moja tri idola iz detinjstva bili su Pit Sampras, Majkl DŽordan i Alberto Tomba. Cenim Muhameda Alija, koji je ostvario neverovatna dostignuća, ali i društveni uticaj inspirišući mnoge ljude hrabrošću i integritetom. Veoma ga poštujem. Patio je zbog toga, osuđivan je na zatvor, prolazio je kroz mnoga iskušenja. I zbog toga se ljudi još više identifikuju s njim. Stavio je svoju karijeru na ivicu sa jakim uverenjima.
Foto: Profimedia
A kakva iskustva ima u drugim sportovima?
- Prisustvovao sam finalu Svetskog kupa u ragbiju u Parizu. Bio je to prvi put da sam vidio ragbi meč uživo. Nisam mogao ni da zamislim fizički deo. I zvuk udaraca koje čujemo... To je tako brutalno... Bez ikakve zaštite, neverovatno. Takođe sam bio pozvan na ceremoniju Zlatne lopte. Predao sam pehar (Zlatna lopta za žene Špankinji Aitanji Bonmati) i primio to kao veliku čast. Rekli su mi da sam prvi izvan fudbala. Tako da, vau! To je bio neverovatan i lep trenutak. Tokom Rajder kupa u Rimu gotovo da je bilo kao takmičenje sa timom Evrope. "Nisam igrao praktično godinama, nisam znao da li mogu da nastupim pred ljudima, kako da se nosim sa pritiskom jer golf je drugačiji. Bojao sam se da moj udarac ne pogodi nekoga u glavu. Ponovo sam uzeo tri ili četiri časa golfa, nakon Ju-Es opena, u Srbiji. Pa, već sam imao pristojan nivo. I pristao sam...
Foto: Profimedia
Tokom Rajder kupa se prerušio u hotelu.
- Počeli smo s idejom maskiranja. Trebalo mi je sat vremena da se spremim, sa šest ili sedam ljudi, šminkera, frizera, stiliste... Oblačili su me kao osobu koja donosi sobnu poslugu, stavili su mi nekoliko jastuka na stomak da bih dobio na težini. Ukratko, više nisam ličio na sebe (smeh). I tako sam ušao u sobu tima, gurajući kolica, spreman da poslužim šampanjac. Kada sam otvorio prvu bocu, čep je pukao, skoro me pogodio u oko pre nego što je odskočio od plafona. Morao sam da spustim glavu da ne privučem previše pažnje... Prvo me niko nije prepoznao. Član tima me pitao: "Je li sve u redu?" Odgovorio sam na italijanskom. Poslužio sam svoje saigrače prvo, jedan me malo čudno pogledao i reč se proširila. Rori MekIlroj me definitivno provalio. Krenuo sam unazad, uzeo reket koji sam doneo i počeo da igram odbojku uz zid. Svi su aplaudirali, bilo je to lepo iznenađenje!
Foto: Profimedia
Novak je sa mnogo ambicija igrao na Olimpijskim igrama u Tokiju, ali je poklekao pod pritiskom, ostao bez medalje, a mnogi smatraju da ga je to onemogućilo da osvoji kalendarski grend-slem.
- Imao sam nekoliko veoma zabavnih trenutaka. Ali istovremeno, to mi je oduzelo puno energije. Kao sportista, kao dete, želeo sam da budem tamo, interagujem sa svima. Ali kao teniser, možda nije trebalo da budem tamo. Bilo je teško pronaći ravnotežu.
(Espreso)
BONUS VIDEO:
