Угледни француски лист "Л'Екип" је по други пут Новаку Ђоковићу доделио признање "Шампион шампиона", односно прогласио га за спортисту године (Рафаел Надал и Роџер Федерер имају по четири ова лауреата), а онда је са српским тенисером урадио интервју.
Светски број један је завршио на насловној страни Л'Екипа од 28. децембра, а у интервјуу је изнео неколико занимљивих анегдота које раније није испричао.
Прво питање, наравно - ко је најбољи тенисер свих времена?
- Постоје различити одговори. Први је: Ја сам најбољи. Ако тако мислим, што је легитимно за спортисту, већина ће рећи: колико је арогантан, не поштује друге, нити претходне генерације. Други одговор је: Не мислим да сам највећи, и поред показивања највеће скромности, што је могуће. И трећи: Ја сам оно што јесам, поносан сам на оно што сам постигао, али поштујем друге ере, све ставове и остављам дебату о "Највећем". То је мој одговор - очигледно је Новак добро промислио шта да говори на ову тему.
Ђоковић је проширио причу укључивањем женског тениса у дебату, али и великан из других спортова.
- А где је Серена? Где је Коби, где је Роналдо, где је Марадона? Увек неко недостаје. Ја сам исписао историју свог спорта са својим рекордима. Ја сам квалификован. На другима је да виде да ли је то довољно или не. То остаје субјективно. Али част ми је што припадам тој касти.
Фото: Профимедиа
Врло брзо је одговорио на питање ко је његов идол.
- Алберто Томба! "Бомба"! Фантастичан човек. Упознао сам га први пут у Србији, пре петнаестак година. Још га се сећам. Била је то вечера где је било пуно људи. Седео сам поред њега, супер срећан, а он тако забаван! Причао ми је о свему осим скијања. Хтео сам да научим пар техничких ствари. Али он ми је рекао: 'Не, не скијање, причајмо о забавама, причајмо о животу!' Договорили смо се да ћемо једног дана заједно скијати. Надам се да ће тај дан доћи, јер пре или касније ћу се вратити на стазу. Играо сам тенис са Питом Сампрасом, морам скијати са Томбом и играти кошарку са Џорданом. После тога, можда ћу се повући из свих спортова!
- Моја три идола из детињства били су Пит Сампрас, Мајкл Џордан и Алберто Томба. Ценим Мухамеда Алија, који је остварио невероватна достигнућа, али и друштвени утицај инспиришући многе људе храброшћу и интегритетом. Веома га поштујем. Патио је због тога, осуђиван је на затвор, пролазио је кроз многа искушења. И због тога се људи још више идентификују с њим. Ставио је своју каријеру на ивицу са јаким уверењима.
Фото: Профимедиа
А каква искуства има у другим спортовима?
- Присуствовао сам финалу Светског купа у рагбију у Паризу. Био је то први пут да сам видио рагби меч уживо. Нисам могао ни да замислим физички део. И звук удараца које чујемо... То је тако брутално... Без икакве заштите, невероватно. Такође сам био позван на церемонију Златне лопте. Предао сам пехар (Златна лопта за жене Шпанкињи Аитањи Бонмати) и примио то као велику част. Рекли су ми да сам први изван фудбала. Тако да, вау! То је био невероватан и леп тренутак. Током Рајдер купа у Риму готово да је било као такмичење са тимом Европе. "Нисам играо практично годинама, нисам знао да ли могу да наступим пред људима, како да се носим са притиском јер голф је другачији. Бојао сам се да мој ударац не погоди некога у главу. Поново сам узео три или четири часа голфа, након Ју-Ес опена, у Србији. Па, већ сам имао пристојан ниво. И пристао сам...
Фото: Профимедиа
Током Рајдер купа се прерушио у хотелу.
- Почели смо с идејом маскирања. Требало ми је сат времена да се спремим, са шест или седам људи, шминкера, фризера, стилисте... Облачили су ме као особу која доноси собну послугу, ставили су ми неколико јастука на стомак да бих добио на тежини. Укратко, више нисам личио на себе (смех). И тако сам ушао у собу тима, гурајући колица, спреман да послужим шампањац. Када сам отворио прву боцу, чеп је пукао, скоро ме погодио у око пре него што је одскочио од плафона. Морао сам да спустим главу да не привучем превише пажње... Прво ме нико није препознао. Члан тима ме питао: "Је ли све у реду?" Одговорио сам на италијанском. Послужио сам своје саиграче прво, један ме мало чудно погледао и реч се проширила. Рори МекИлрој ме дефинитивно провалио. Кренуо сам уназад, узео рекет који сам донео и почео да играм одбојку уз зид. Сви су аплаудирали, било је то лепо изненађење!
Фото: Профимедиа
Новак је са много амбиција играо на Олимпијским играма у Токију, али је поклекао под притиском, остао без медаље, а многи сматрају да га је то онемогућило да освоји календарски гренд-слем.
- Имао сам неколико веома забавних тренутака. Али истовремено, то ми је одузело пуно енергије. Као спортиста, као дете, желео сам да будем тамо, интерагујем са свима. Али као тенисер, можда није требало да будем тамо. Било је тешко пронаћи равнотежу.
(Еспресо)
БОНУС ВИДЕО:
