Gojko Stojčević rođen je u slavonskom selu Kućanci kod Donjeg Miholjca 1914. godine, a bez roditelja je ostao vrlo rano. Sa tri godine je brigu o njemu preuzela tetka.
Otac je preminuo od tuberkuloze, a majka je preminula rađajući dete novom suprugu.
Nižu gimnaziju je završio u Tuzli, a višu u Beogradu. Nakon završene gimnazije upisuje bogosloviju u Sarajevu, a zatim i Bogoslovski fakultet u Beogradu. Uporedo je studirao i medicinu gde je stigao do druge godine. Ovako je izgledao tokom studiranja.
Kao malom mu je išla od ruke matematika i fizika, ali je pod uticajem porodice odlučio da treba da studira bogosloviju.
Ime ''Pavle'' dobija 1948. godine u manastiru Blagoveštenje gde je zamonašen. U vreme borbe crkve protiv režima, do 1955. godine, proveo je u manastiru Rača. Odlazi u Atinu potom na postdiplomske studije. Tamo je bio do 1957. godine kada je izabran za episkopa raško-prizrenskog. Tu je zajedno sa narodom trpeo napade i teror više od tri decenije. Gradio je nove crkve i obnavljao stare, monašio nove sveštenike i monahe. Povremeno je držao predavanja iz crkvenog pevanja i crkvenoslovenskog jezika. Obavljao je i stolarske, limarske, električarske, knjigovezačke poslove.
Svuda je išao peške, od Peći do manastira Pećke patrijaršije, od Prištine do Gračanice. Gde nije išao peške, koristio je autobus jer eparhija nije imala automobil.
- Pojavljivao se oko letnjih Vračeva, dva dana po Petrovdanu, s posebnom energijom koju je prenosio na druge. Držao je liturgije, propovedi i besede, a posle toga popravljao fasunge i dihtunge po manastiru - rekao je svojevremeno za „Politiku” arhimandrit Georgije Dobrosavljević, koji je bio iguman Blagoveštenja više od pola veka.
BONUS VIDEO
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".