Гојко Стојчевић рођен је у славонском селу Кућанци код Доњег Михољца 1914. године, а без родитеља је остао врло рано. Са три године је бригу о њему преузела тетка.
Отац је преминуо од туберкулозе, а мајка је преминула рађајући дете новом супругу.
Нижу гимназију је завршио у Тузли, а вишу у Београду. Након завршене гимназије уписује богословију у Сарајеву, а затим и Богословски факултет у Београду. Упоредо је студирао и медицину где је стигао до друге године. Овако је изгледао током студирања.
Као малом му је ишла од руке математика и физика, али је под утицајем породице одлучио да треба да студира богословију.
Име ''Павле'' добија 1948. године у манастиру Благовештење где је замонашен. У време борбе цркве против режима, до 1955. године, провео је у манастиру Рача. Одлази у Атину потом на постдипломске студије. Тамо је био до 1957. године када је изабран за епископа рашко-призренског. Ту је заједно са народом трпео нападе и терор више од три деценије. Градио је нове цркве и обнављао старе, монашио нове свештенике и монахе. Повремено је држао предавања из црквеног певања и црквенословенског језика. Обављао је и столарске, лимарске, електричарске, књиговезачке послове.
Свуда је ишао пешке, од Пећи до манастира Пећке патријаршије, од Приштине до Грачанице. Где није ишао пешке, користио је аутобус јер епархија није имала аутомобил.
Фото: Д. Миловановић
- Појављивао се око летњих Врачева, два дана по Петровдану, с посебном енергијом коју је преносио на друге. Држао је литургије, проповеди и беседе, а после тога поправљао фасунге и дихтунге по манастиру - рекао је својевремено за „Политику” архимандрит Георгије Добросављевић, који је био игуман Благовештења више од пола века.
Фото: фотодокументација Новости
БОНУС ВИДЕО
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
