Teška životna priča Olge Jovičić, ćerke pokojnog kompozitora Mikija Jovičića, vratila sećanja na tužnu priču o jednom nesrećnom čoveku, a velikom pesniku. Miki Jovičić (1953 - 1996) bio je autora blizu dve hiljade pesama, od kojih je makar dvesta večitih hitova.
- Miki Jovičić je ugledao ovaj svet 21. decembra 1953. godine u Batuši kod Požarevca, kao prvo dete majke Olge i oca LJubiše. Mikijevi roditelji se brzo razvode, a on ostaje da živi u Batuši sa bakom Vukosavom. Počeo je da piše kao đak osnovne škole, a posle završene Poljoprivredne škole u Požarevcu zaposlio se na Jugoslovenskoj železnici, gde je pet godina bio uzoran službenik - pričao je pesnik Bora Vasić, Mikijev prijatelj.
- Bio je zaljubive prirode, voleo je mnoge žene i doživeo mnoga razočaranja. Oženio se sa dvadesetak godina, prva žena Ružica rodila mu je sina Zorana. Iz drugog braka sa pevačicom Zoricom ima ćerku Olgicu, a iz trećeg braka sa Vanjom ima sina Stefana, koji se rodio nakon njegove smrti.
Sve Mikijeve ljubavi bile su turbulentne, sva tri braka filmska priča za sebe, a sve vatre svoga srca izlio je u pesmama koje će se večno pevati. Posle ljubavnih brodoloma i prvih para od od prodaje ploča, Miki je rešio da napusti stalno zaposlenje i da mu pisanje pesama bude jedino zanimanje. Od 1972. počeo je da snima ploče sa svojim pesmama. Samo za pokojnog Šabana Šaulića napisao je tridesetak hitova.
- Posle razvoda i propalih ljubavi, Miki je u jednoj kafani upoznao pevačicu Zoricu Dimov. Znajući da je malo pevača koji nisu snimali Mikijeve pesme, i Zorica je poželela da postane zvezda. Znao je i Miki da Zorica nema glasovnih mogućnosti za veliku zvezdu, ali je ipak uz pomoć svojih prijatelja snimio šest albuma za svoju suprugu.
- Uzalud najbolji tekstovi, uzalud pesme i svirke LJube Kešelja, Dragana Stojkovića Bosanca, Miše Stojićevića... Od Zorice Jovičić nije bilo moguće napraviti zvezdu. Miki se okuražio i saopštio Zorici mišljenje najvećih muzičara, iako je znao da mu to neće oprostiti. Tako je i bilo, Zorica ga je napustila i odvela decu.
- Mislio sam da se nikada nećemo rastati, da je naša ljubav jača od svega. Možda sam za sve ja kriv, možda bi sa nekim poznatim kompozitorom postala zvezda. Ne krivim je nizašta i želim joj sreću sa drugim čovekom. Ne znam dokle ću ovako, bez Zorice i bez dece nema mi života. Još uvek je mnogo volim i verujem da ćemo opet biti zajedno - izjavio je Miki Jovičić za list "Sabor", samo mesec dana pre nego što se odlučio za ono najgore.
Ne mogavši da preboli rastanak od voljene žene, Miki je 1990. godine digao ruku na sebe. Srećom, ostao je živ zahvaljujući prisebnosti nekih dobrih ljudi oko sebe. Posle godinu dana od rastanka, Zorica se sa decom vratila Mikiju. Tada je napisao i jednu od svojih najlepših pesama "Ti si lek za moju dušu". Idilična bajka se nastavila, ali nije trajala dugo.
- Početkom septembra 1993. krenuli su za Makedoniju, u Zoričin zavičaj. U direktnom sudaru sa kamionom Zorica je nastardala za volanom, a Miki i ćerka Olgica su prošli sa lakšim povredama.
Tako je Zorica Jovičić umesto da postane zvezda prerano otišla, a Miki se razboleo od tuge. Na Starom groblju u Požarevcu, gde je Zorica sahranjena, komunalni radnici su ga zaticali ranom zorom kako spava na njenom grobu!
- A onda su do Mikija počele da stižu neverovatne informacije. Navodno, u jednom požarevačkom restoranu nastupa pevačica koja glasom i stasom neodoljivo podseća na pokojnu Zoricu. Dugo je odbijao da je čuje i vidi, a kad se jedne večeri okuražio da je vidi, umalo se nije srušio od iznenađenja. Sličnost je bila frapantna. Upoznali su se, počeli da druže, ubrzo su se venčali.
15. januara 1996. Miki Jovičić je zaspao večnim snom sa osmehom na usnama. Mesec dana kasnije supruga Vanja rodila mu je sina Stefana.
- Mikijev sin Zoran je bio u vojsci, ćerka Olgica mala, a supruga Vanja nije znala kome da se obrati za pomoć. U tim najtežim prilikama, kao i mnogo puta ranije, pritekao je u pomoć kompozitor i harmonikaš Miša Stojićević i platio sve troškove sahrane. Naravno, poznatih i slavnih pevača nije bilo nigde.
Šta je sve napisao Miki Jovičić
Šaban Šaulić - Hej, živote moja reko, Ponovo smo na početku sreće, Najlepša ženo vremena svih, Viđaš li mi staru ljubav, Tebi ne mogu da kažem ne, Noćas mi se s tobom spava, Još uvek sam onaj ist, Tri bokala za tri druga, Anđeoska vrata, Svadbarska pesma, Dođi za bolje sutra, Lepo moje oko plavo, To je bila ljubav, Avantura, Procvetala ljuibičica plava, Bolujem ti dušo, Gledaju nas zagrljene, Hvala ti za ljubav, Ja sam našem sinu i otac i majka.
Jašar Ahmedovski - Jednoj ženi za sećanje dugo, Kad odrastem ženiću te, Sad miluješ nekog drugog, Svirale su dve gitare, Ceo grad je plakao za nama, Da li si slobodna većeras, Vojnički dani, Mnogo si me usrećila, Polutama diskoteke, Ti si moja najveća ljubav; Hasan Dudić - Ti mi više nisi drug, Što me rodi majko, Idemo kod mene, Kako ona zna da voli; Zlata Petrović - Dođi da mi ruke greješ, Daj mi bože malo snage, LJubi me još malo
Vida Pavlović - Ja sam žena sa dva srca, O, gde li je ono srećno vreme, On je čovek što mi uze sreću, Pamtiću te dugo, Ti si naš'o drugo rame, Neću tebi da se vratim; Lepa Lukić - Da li ćes me voleti ko sada; LJuba Lukić - Sejo moja sestrice, Toj sam ženi život dao, Još je volim sestrice, Ehej mala, Ima sreće za nas dvoje; Ana Bekuta - Tugo moja crnooka, Stani, stani zoro, Neverno moje, neverno; Vesna Zmijanac - Malo po malo; Mitar Mirić - Ako Boga ima; Ado Gegaj - Okreni moj broj; Šikica - Ko će tebe da zameni; Verica Šerifović - I Bog bi se smilovao; Dragi Domić Senior - Nataša; Beki Bekić - Kako decu da delimo; Marina Živković - Hoću s tobom sinove; Zoran Kalezić - Kako da te zovem srećo ili tugo, Šerif Konjević - Gledam sliku sad udate žene; Snežana Đurisić - Kraljica; Milena Plavšić - LJubav ili prijateljstvo; Radiša Urošević - Kako ću bez tebe sutra, Rade Petrović - Sećaš li se plavih jorgovana, Miroslav Ilić - Misliš li na mene, Zorica Brunclik - Šta ja nemam to što ona ima, Bela bluza, Bio si moj, a sada si njen, Uteši me, Biće bolje;
Gorica Ilić - Ti si lek za moju dušu; Sena Ordagić - Gubim te, Merima NJegomir - Budi sa mnom bar još malo, Rade Jorović - Hajde, hajde da spojimo srca, Đani - Tako mi je bilo; LJubo Kešelj - Budi vesnik mog proleća, Oči moje, željo moja, Čuvaj moje ime, Snežana Đurišić - Kako je lepo bilo, Kraljica, Asim Brkan - Ko je majko onaj čovek, Miroslav Radovanović - Moj živote volim da te živim, Dobrivoje Topalović - Posle tebe nema dalje; Hanka Paldum - Ako bude ono čega se bojim, Baja - I pijan je opet volim, Kemal Malovčić - Došao sam mnogo kasno, Meho Hrštić - Svirajte mi noćas, Tamo mi je sve najdraže, Šta je s tobom zadnjih dana, Zoran Jovanović - Eh, ti moja željo pusta, Ja, pa ja, NadaTočagić - Rođena sam da žarim i palim, Nada Obrić - Ima nešto od nas dvoje jaće, Marinko Rokvić - Svrati na minut samo, LJubavna pesma, Ferid Avdić - Ove si noći beskrajno lepa, Nema dalje, Jasna Kočijašević - Oprosti mi, kasno smo se sreli, Nedeljko Bilkić - Ona je otišla majko, Janko Glišić - Ona ispraća njega on ispraća nju, Safet Cimirotić - U mom gradu ti ne živiš više, Imeri Sefadin - Odlazi jedna ljubav, Dule Milosavljević - Svirajte noćas za nju, Mahir Bureković - Pijem što me duša boli, Ženi što je moja bila...
Teška sudba Mikijeve ćerke
Miki je imao troje dece, sina Zorana i ćerku Olgu sa pevačicom Zoricom, i najmlađeg naslednika Stefana, takođe sa pevačicom - Vanjom, kojeg nije ni upoznao. Stefan je rođen mesec dana nakon Mikijeve smrti, koja se dogodila 15. januara 1996. godine, a o svemu ovome, ali i jezivom životu koji je usledeo, govorila je Olga u jednoj emisiji.
Životni put ju je svojevremeno odveo u Skoplje, sa namerom da dobije makedonsko državljanstvo i željom da tamo konačno izgradi miran život, a tamo je preživela grupno silovanje.
- Ali ja kao ja, shvatila sam posle da postoji neki algoritam života, kod mene mora da se desi nešto loše. Platila sam u Skoplju kuću za godinu dana unapred i upoznajem komšinicu koja je imala 28 godina. Pile smo kafu, znala je moj cilj, da hoću da izvadim državljanstvo, da radim, sve je znala. Ona mi kaže da radi vikendom u jednom lokalu i da mogu da pođem sa njom nekad. Pošla sam, nekih 100 kilometara od Skoplja grad, tamo sam pošla kod gazde sa njom, čovek od 55 godina. Nije mi se ni svidelo to mesto. Komšinica je bila konobarica vikendom, ali taj dan nije radila, sedele smo i pričale. Ja sam čekala da se ona spremi. Ništa se nije dešavalo, kao išle smo u neki izlazak.
Nije ni slutila šta će joj se te noći desiti.
- Nisam mogla da pomislim da neko može da me siluje. Bio je normalan, oslovljavao me sa 'sine', pričao da će mi pomoći oko državljanstva. Prespavala sam kod nje, sledeći dan je trebalo da idem na autobus do Skoplja, on se ponudio da me odveze, a ona ostaje, što me je začudilo. Samo što sam sela u auto, posle dva minuta mi je stavio ruku i kao: 'Kako si slatka, lepa'. Ja ga pitam: 'Čika Luka, šta je Vama?', a on: "Nemoj da me čikaš. Pitala sam ga zašto to radi, rekla mu da je star, on skrenuo u šljivike, i dalje nisam verovala šta može da se desi.
Olga dodaje da joj nije verovao kada mu je otkrila da je nevina, već je užasno počeo da je vređa.
- Rekla sam mu da nisam dobro, da sam nevina. On mi je tada rekao: 'Ti si srpska k*rva koja je došla da se je*e sa Šiptarima, znam ja takve kao ti'. Govorila sam mu da imam familiju ovde, da mi je mama Makedonka. Parkirao se, ja pokušala da uzmem telefon, ne znam ni koga bih pozvala... On me je udario i rekao: 'Hoćeš da te bijem, pa da uživamo ili da mi se ne praviš fina i da uživamo?'. Sve je počelo da mi se meša. Pitala sam bar da stavi kondom, rekao je:'Naravno da ću sa k*rvama kao što si ti da stavim kondom'. Povukao me je na sebe i bol. Osetila sam bol jaku, samo sam razmišljala, čuvala sam to, sanjala sam o nekom princu - otkrila je u ispovesti na Hype televiziji.
Posle toga je poželela da se ubije, prva pomisao joj je bila da se baci pod kamion, ali se uplašila Boga, vera je bila njen spas.
- Vratila sam se u stan. Jedan čovek mi je stao i povezao me do Skoplja. Prošli smo pored grada gde živi porodica moje mame. Htela da da odem kod njih, da im kažem šta mi se desilo. Ali, mislila sam da bih se osetila kao neuspela figura pred vajarem. Krivila sam sebe. Ali, ovo nije najgore, ono što mi se posle desilo mi je napravilo najveću rupu na duši.
Komšinica joj je zapravo bila najveći neprijatelj, a Olga nije mogla ni da nasluti šta je bila u stanju da uradi.
- Krenula sam po cigarete sledeće jutro, jer mi je ona rekla da je tu. Trebalo je da pričamo, međutim stvorio se Lukin auto, neki čovek je bio pozadi, koji me je povukao. Ništa nije rekla, samo je nemo gledala. Tada sam povezala da mi je ona to namestila. Ali, nije mi bilo jasno šta sad hoće od mene. Nisam želela ponovo da preživim isti pakao, pokušala sam da se udavim upaljačem. Opet smo stigli u onu kafanu, a ja sam samo želela da me nema. Sve me je bolelo od pretgodnog dana. E, tu počinje moja vera u Boga. Ja sam već zakazala preglede kod neurologa, jer nisam bila dobro. Vidim neki donji veš na krevetu. Čujem nekog čoveka, za koje mislim da je Bugarin, zbog akcenta i polako počinje sve da mi se ljulja.
Tada je samo molila Boga da joj pomogne i smatra da se tada neko čudo i desilo.
- Samo sam čula neke glasove, mislili su da me je neko nadrogirao, i ja sam mislila, jer nisam mogla da se pomerim. Kao da sam bila u nekom snu. Znala sam da se nešto dešavalo, ali se ne sećam skoro ničega. Jer, da se sećam, ja ne bih bila danas živa. Probudila sam se u nekom podrumu sva mokra i izubijana, prljava. Više njih me je silovalo. Ja to ništa nisam osetila.
BONUS VIDEO:
