KO JE BIO DEJAN MILOJEVIĆ? Trenirao Jokića, osvojio NBA

Dejan Milojević preminuo je u Americi od posledica teškog srčanog udara, koji je doživeo u utorak 16. januara uveče, na timskoj večeri Golden Stejta. Zajedno sa saradnicima iz stručnog štaba Voriorsa i sa članovima tima, on je bio u restoranu uoči utakmice protiv Jute u sredu, odakle je hitno prebačen u lokalnu bolnicu, gde su se lekari borili za njegov život.

Legendarni "Miloje" živeo je u Americi 2021. godine, kada se sa porodicom preselio u San Francisko i postao član stručnog štaba Golden Stejta, najuspešnijeg tima na svetu prethodnih desetak godina. U Kaliforniji je godinu dana nakon dolaska osvojio titulu, uz značajan doprinos, pre svega radu sa visokim igračima "ratnika". Na tom mestu i u toj ulozi on je doživeo tragičan kraj, a njegovo stanje pratila je čitava NBA liga, koja je zbog hospitalizacije srpskog stručnjaka odložila utakmicu Juta - Golden Stejt.

Dejan Milojević celog života je bio u košarci. Rođen je u Beogradu 1977, odrastao je u Padinskoj Skeli, potom se preselio u Zemun i stasavao sa loptom u ruci igrajući za Beovuk. Profesionalac je postao u FMP-u, gde je lod 1998. do 2000. skrenuo pažnju na sebe i stekao status reprezentativca. Zajedno sa Markom Jarićem i Igorom Rakočevićem bio je među igračima super-talentovane reprezentacije koja je 1998. godine postala šampion Evrope u uzrastu do 22 godine u Italiji. Nakon toga, dva leta nije prolazio poslednji "rez" selektora Željka Obradovića za "A" selekciju koja je igrala Eurobasket 1999. i Olimpijske igre 2000, ali je dočekao svoju šansu 2001, kada je postao prvak Evrope sa Jugoslavijom pod vođstvom Svetislava Karija Pešića. Bio je to jedan od najdominatnijih nastupa bilo kojeg tima na evropskim prvenstvima, plava mašina koja je gazila protivnike od početka do finala i osvojenog zlata.

Godinu posle toga, Milojević zbog povrede nije mogao da učestvuje u Indijanapolisu, gde je reprezentacija osvojila i Svetsko prvenstvo, a u nacionalnom timu zaigrao je pod vođstvom Željka Obradovića na Eurobasketu 2005. godine. U međuvremenu je sa ekipom Budućnosti osvojio "duplu krunu" SR Jugoslavije i 2004. bio član drugog najboljeg tima Evrolige, u kojoj je sa Crnogorcima igrao i nokaut fazu. Za Budućnost je igrao i najduže u karijeri, četiri godine. Uveliko je bio nazivan srpskim "Čarlsom Barklijem", sa aluzijom na raznovrsnu igru uz dominatnu snagu i građu, visinu od 201 centimetar i 215 kilograma, pa ni najjači protivnici nisu uspevali da dobijaju duele sa čvrstim Beograđaninom.

Posle niza godina u Crnoj Gori, Milojević je ostvario želju da zaigra u Partizanu, odbio je zbog toga i Dinamo Moskvu i Crvenu zvezdu i ostavio tako dubok trag da ga Grobari samtraju legendom kluba. U Evroligi je postizao po 20,8 poena prve sezone, 16,4 druge sezone i uz to bio ključni igrač ekipe koja je osvajala domaće trofeje. Iz Humske je potom otišao u Španiju, gde je dve godine igrao u Valensiji, posle toga je odigrao sezonu za Galatasaraj, a zbog problema sa povredama nije ostvario želju da poslednju sezonu odigra za Partizan, pa se 2009. godine povukao.

Usledio je Milojevićev prelazak na trenersku klupu, najpre kao pomoćnik, a od 2012. godine i kao šef stručnog štaba Mege, koju je vodio od 2012. do 2020, kao jedan od najdugovačnijih trenera i u klubu i u regionu. Za to vreme osvojio je Kup Radivoja Koraća, igrao završnicu regionalnog plej-ofa sa mladim timom i "izbacio" super-talente srpske košarke, pre svih Nikolu Jokića i Vasiljia Micića. Tokom 2020. napustio je Megu, prešao u Budućnost, a 2021. je dobio sjajan ispraćaj u Ameriku, gde je otputovao sa idejom da radi u NBA ligi, a da njegov sin Nikola konkuriše za mesto na koledžu.

Sve snove je Miloje ostvario, jer ne samo da je stigao u San Francisko i bio deo najboljeg tima na svetu, već je i postao NBA šampion 2022. godine, posle čega je bio deo delegacije koja je tradicionalno odnela titulu i u Belu kuću.

U svemu što je radio bio je izuzetno uspešan, a njegova smrt ostavila je nenadoknadiv gubitak u njegovoj porodici i među prijateljima, ali i u srpskoj i NBA košarci, kojoj je trebalo da da još decenije i decenije rada. Nažalost, snažan infarkt bio je tako jak da se ispostavio da je bio koban.

Za sobom je ostavio suprugu Natašu, ćerku Mašu i sina Nikolu.

(Mondo)