КО ЈЕ БИО ДЕЈАН МИЛОЈЕВИЋ? Тренирао Јокића, освојио НБА

Дејан Милојевић преминуо је у Америци од последица тешког срчаног удара, који је доживео у уторак 16. јануара увече, на тимској вечери Голден Стејта. Заједно са сарадницима из стручног штаба Вориорса и са члановима тима, он је био у ресторану уочи утакмице против Јуте у среду, одакле је хитно пребачен у локалну болницу, где су се лекари борили за његов живот.

Легендарни "Милоје" живео је у Америци 2021. године, када се са породицом преселио у Сан Франциско и постао члан стручног штаба Голден Стејта, најуспешнијег тима на свету претходних десетак година. У Калифорнији је годину дана након доласка освојио титулу, уз значајан допринос, пре свега раду са високим играчима "ратника". На том месту и у тој улози он је доживео трагичан крај, а његово стање пратила је читава НБА лига, која је због хоспитализације српског стручњака одложила утакмицу Јута - Голден Стејт.

Дејан Милојевић целог живота је био у кошарци. Рођен је у Београду 1977, одрастао је у Падинској Скели, потом се преселио у Земун и стасавао са лоптом у руци играјући за Беовук. Професионалац је постао у ФМП-у, где је лод 1998. до 2000. скренуо пажњу на себе и стекао статус репрезентативца. Заједно са Марком Јарићем и Игором Ракочевићем био је међу играчима супер-талентоване репрезентације која је 1998. године постала шампион Европе у узрасту до 22 године у Италији. Након тога, два лета није пролазио последњи "рез" селектора Жељка Обрадовића за "А" селекцију која је играла Еуробаскет 1999. и Олимпијске игре 2000, али је дочекао своју шансу 2001, када је постао првак Европе са Југославијом под вођством Светислава Карија Пешића. Био је то један од најдоминатнијих наступа било којег тима на европским првенствима, плава машина која је газила противнике од почетка до финала и освојеног злата.

Годину после тога, Милојевић због повреде није могао да учествује у Индијанаполису, где је репрезентација освојила и Светско првенство, а у националном тиму заиграо је под вођством Жељка Обрадовића на Еуробаскету 2005. године. У међувремену је са екипом Будућности освојио "дуплу круну" СР Југославије и 2004. био члан другог најбољег тима Евролиге, у којој је са Црногорцима играо и нокаут фазу. За Будућност је играо и најдуже у каријери, четири године. Увелико је био називан српским "Чарлсом Барклијем", са алузијом на разноврсну игру уз доминатну снагу и грађу, висину од 201 центиметар и 215 килограма, па ни најјачи противници нису успевали да добијају дуеле са чврстим Београђанином.

После низа година у Црној Гори, Милојевић је остварио жељу да заигра у Партизану, одбио је због тога и Динамо Москву и Црвену звезду и оставио тако дубок траг да га Гробари самтрају легендом клуба. У Евролиги је постизао по 20,8 поена прве сезоне, 16,4 друге сезоне и уз то био кључни играч екипе која је освајала домаће трофеје. Из Хумске је потом отишао у Шпанију, где је две године играо у Валенсији, после тога је одиграо сезону за Галатасарај, а због проблема са повредама није остварио жељу да последњу сезону одигра за Партизан, па се 2009. године повукао.

Уследио је Милојевићев прелазак на тренерску клупу, најпре као помоћник, а од 2012. године и као шеф стручног штаба Меге, коју је водио од 2012. до 2020, као један од најдуговачнијих тренера и у клубу и у региону. За то време освојио је Куп Радивоја Кораћа, играо завршницу регионалног плеј-офа са младим тимом и "избацио" супер-таленте српске кошарке, пре свих Николу Јокића и Васиљиа Мицића. Током 2020. напустио је Мегу, прешао у Будућност, а 2021. је добио сјајан испраћај у Америку, где је отпутовао са идејом да ради у НБА лиги, а да његов син Никола конкурише за место на колеџу.

Све снове је Милоје остварио, јер не само да је стигао у Сан Франциско и био део најбољег тима на свету, већ је и постао НБА шампион 2022. године, после чега је био део делегације која је традиционално однела титулу и у Белу кућу.

У свему што је радио био је изузетно успешан, а његова смрт оставила је ненадокнадив губитак у његовој породици и међу пријатељима, али и у српској и НБА кошарци, којој је требало да да још деценије и деценије рада. Нажалост, снажан инфаркт био је тако јак да се испоставио да је био кобан.

За собом је оставио супругу Наташу, ћерку Машу и сина Николу.

(Мондо)