Kako je rekao stav lekara je da on ne treba da se uključuje u suđenje i priložio je sudiji taj lekarski izveštaj. Branilac je predložio da se umesto direktnog saslušanja čita iskaz dečaka dat u maloletničkom postupku, koji se vodio u međuvremenu i nakon kojeg mu je izrečena mera.
- Mislim da bi zbog svega bilo loše po njega da se ispituje i da ponovo rekonstruiše događaj - rekao je branilac.
Sud je ipak naložio da veštak psihijatar pregleda dečaka i njegovu medicinsku dokumentaciju i utvrdi da li može da svedoči, a on inače prema zakonu zbog bliskog srodstva sa bakom može u sudnici da to odbije.
Inače, on je tog dana sa bratom ušao u kuću da jedu, a baka je bila u bašti. Hteo je da se našali i da ga uplaši, pa je uzeo pradedinu pušku i desila se tragedija.
Vesna Lazić je optužena za nedozvoljeno držanje oružja i municije i izazivanje opšte opasnosti, jer je tu pušku neovlašćeno držala u kući i nije je obezbedila prema propisima, da je niko drugi ne može uzeti.
Ta lovačka puška i municija pripadali su njenom svekru Anđelku, koji je za njih imao dozvolu. Kada je preminuo sva imovina prešla je na njegovu suprugu Božidarku, prabaku dečaka, koja sa svima živi u kući.
Međutim, Lazići nisu prijavili pušku i nje nema u naslednom rešenju. Pušku i municiju je Vesnin suprug, a Anđelkov sin držao u ormaru u njihovoj sobi i poslednji je koristio kada bi pucao za Božić ili rođenje unuka. Kada je on preminuo, nije urađena zaostavština, tako da ta lovačka puška zvanično, kroz dokumentaciju, nije ničija, ali je istovremeno i u vlasništvu svih Anđelkovih naslednika.
Vesna je uhapšena, jer je bila u njenoj sobi, a tu joj je ostala posle smrti muža. Svi ukućani su normalno ulazili u njenu sobu i znali da puška stoji u ormaru, ali je niko nije koristio. Tog kobnog dana unuk je uzeo u igri i šali ne shvatajući kakve posledice mogu da budu.
Suđenje će se nastaviti u februaru.