Како је рекао став лекара је да он не треба да се укључује у суђење и приложио је судији тај лекарски извештај. Бранилац је предложио да се уместо директног саслушања чита исказ дечака дат у малолетничком поступку, који се водио у међувремену и након којег му је изречена мера.
- Мислим да би због свега било лоше по њега да се испитује и да поново реконструише догађај - рекао је бранилац.
Суд је ипак наложио да вештак психијатар прегледа дечака и његову медицинску документацију и утврди да ли може да сведочи, а он иначе према закону због блиског сродства са баком може у судници да то одбије.
Иначе, он је тог дана са братом ушао у кућу да једу, а бака је била у башти. Хтео је да се нашали и да га уплаши, па је узео прадедину пушку и десила се трагедија.
Весна Лазић је оптужена за недозвољено држање оружја и муниције и изазивање опште опасности, јер је ту пушку неовлашћено држала у кући и није је обезбедила према прописима, да је нико други не може узети.
Та ловачка пушка и муниција припадали су њеном свекру Анђелку, који је за њих имао дозволу. Када је преминуо сва имовина прешла је на његову супругу Божидарку, прабаку дечака, која са свима живи у кући.
Међутим, Лазићи нису пријавили пушку и ње нема у наследном решењу. Пушку и муницију је Веснин супруг, а Анђелков син држао у ормару у њиховој соби и последњи је користио када би пуцао за Божић или рођење унука. Када је он преминуо, није урађена заоставштина, тако да та ловачка пушка званично, кроз документацију, није ничија, али је истовремено и у власништву свих Анђелкових наследника.
Весна је ухапшена, јер је била у њеној соби, а ту јој је остала после смрти мужа. Сви укућани су нормално улазили у њену собу и знали да пушка стоји у ормару, али је нико није користио. Тог кобног дана унук је узео у игри и шали не схватајући какве последице могу да буду.
Суђење ће се наставити у фебруару.