Kada se približi odlazak u penziju, mnogi prebrojavaju godine radnog staža i razmišljaju da li su ispunili zakonske uslove za odlazak u istu. Pod kojim uslovima ćete otići u penziju zavisi pre svega od toga kojoj grupi osiguranika pripadate.
Kod invalidske penzije fokus je na postojanju potpunog gubitka radne sposobnosti, umesto navršenih godina života. Oni koji se nađu u situaciji da razmatraju korišćenje porodičnog primanja, moraju da vode računa o krštenici ili koliko su bili u braku. Kod ove dve penzije obično svi podrazumevaju i prestanak rada kao uslov, dok oni koji planiraju starosnu neretko žele taj prestanak da izbegnu.
Zakon uređuje različite osnove osiguranja, delatnosti, vrste penzija, pa je i normalno da postoje brojne specifičnosti koje mogu da utiču na obaveze budućih penzionera u pogledu prestanka obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i na mogućnost ponovnog radnog angažovanja.
Po pravilu, svi osiguranici pored ispunjenja uslova moraju da prekinu svoje zaposlenje, odnosno samostalnu delatnost, da bi ostvarili pravo na starosnu ili prevremenu starosnu penziju. Ipak, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđa nekoliko izuzetaka kada je napuštanje radnog mesta jednostavnije i mogu da ga ostvare i bez prethodnog prestanka osiguranja.
- Ovakav kriterijum određen je za preduzetnike, a pravo na starosnu ili prevremenu starosnu penziju bez prestanka osiguranja mogu da ostvare i izabrana, imenovana ili postavljena lica, kao i lica koja su hranitelji. Može se primetiti da je zakonodavac pri donošenju ovakve odredbe imao u vidu specifičnosti pojedinih zanimanja i činjenicu da bi obaveza da se obavljanje delatnosti u potpunosti prekine dovela u pitanje sam posao koji se obavlja, a u nekim slučajevima i korisnike, posebno u slučaju hranitelja - kažu u PIO.
Kako preduzetnici idu u penziju?
Osiguranici koji su zaposleni u sopstvenom preduzeću mogu pravo na penziju da ostvare tako što će prekinuti radni odnos, uz zadržavanje osnivačkog uloga i prava po tom osnovu u firmi. Po ostvarivanju prava mogu i dalje da rade, s tim što oni osiguranici koji ne pripadaju izuzetim kategorijama moraju da ostave makar jedan kalendarski dan u kome neće biti u osiguranju kako ne bi doveli u pitanje utvrđeno pravo.
- Na primer, zaposleni kome je osiguranje prestalo 5. marta ne može ponovo da počne da radi već 6. marta, kog dana će ostvariti pravo na penziju. Ovaj osiguranik može ponovo da se zaposli najranije 7. marta. Na ovaj način ostvareno pravo neće biti ugroženo kasnijim osiguranjem. Takođe, ovo je i prvi uslov za uspešno ponovno određivanje čeka za penzionere koji nakon penzionisanja navrše još najmanje jednu godinu staža - ističu u PIO.
Staž kod ugovora o delu
U Fondu naglašavaju da su najspecifičniji oni koji rade po ugovoru o delu. Osiguranje po ovom osnovu karakteriše to što trajanje staža uopšte ne mora da odgovara periodu trajanja ugovora: "Ono se određuje na osnovu plaćenih doprinosa, a sam period osiguranja prijavom i odjavom koju bi trebalo da podnosi poslodavac, onaj sa kim je osoba zaključila ugovor. Međutim, ugovori o delu su najčešće samo 'otvoreni', tj. određen im je početak, ali ne i kraj. U momentu ostvarivanja prava na penziju potrebno je evidentirati prestanak trajanja ugovora. Obično je osiguranik taj koji u dogovoru sa poslodavcem donosi dokaz o danu do kada je on trajao." Naravno, ugovor o delu može da se nastavi i nakon ostvarivanja prava na penziju. Ukoliko se sa gazdom ne može stupiti u kontakt, prestanak osiguranja utvrđuje se na osnovu registrovanih uplata doprinosa.
"Slična je situacija i za 'frilensere', lica koja rade za inostrane poslodavce koji nemaju predstavništvo, kao i za one koji rade privremene i povremene poslove, samostalno ili preko omladinskih zadruga. Po svojoj prirodi, ugovor o hraniteljstvu je zapravo ugovor o delu. Ipak, specifičnost ovog posla opredelila je zakonodavca da ih oslobodi obaveze prestanka osiguranja."
Ko može da radi iz penzije?
Svi korisnici starosnih penzija imaju pravo da rade iz penzije, na bilo koji od navedenih načina, bez obzira da li su bili uslovljeni prestankom ili ne. Ipak, čak i kada prekid rada nije uslov za penziju u Srbiji, svi koji su radili u inostranstvu treba da provere da li će inostranu penziju dobiti ako nastave da rade. Svaka država ima specifične propise u vezi sa obavezom prestanka osiguranje i radom u toku trajanja prava na penziju. Zato je najbolje da takvi budući penzioneri kontaktiraju fondove u državama u kojima su radili i provere da li uz penziju mogu i dalje da rade u Srbiji.
Uslovi za invalidsku penziju?
Sama činjenica da je osnovni uslov za sticanje prava na invalidsku penziju utvrđivanje potpunog gubitka radne sposobnosti govori da je za osiguranike koji ostvaruju pravo na ovu vrstu penzije prestanak osiguranja obavezan. Dakle, nijedan od izuzetaka ne važi kod ove vrste penzije. Izuzetak su jedino osnivači preduzeća koji u njima ne rade, koji mogu da zadrže osnivački ulog. To im je omogućila izmena Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2018. godine, kada je ova kategorija prestala da bude obavezno osigurana.
"Invalidski penzioneri ne mogu da uđu u osiguranje ni posle ostvarivanja prava na penziju, odnosno ukoliko to učine, ranije utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti može da bude preispitan kroz kontrolni pregled. U slučaju da se utvrdi poboljšanje zdravstvenog stanja i postojanje radne sposobnosti, to bi dovelo do prestanka prava. Specifičnost postoji kod profesionalnih vojnih lica i policijskih službenika kod kojih se ne utvrđuje potpuni gubitak radne sposobnosti već samo gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, odnosno policijskih poslova", kažu u PIO.
Iz tog razloga, osiguranici ovih kategorija koji ostvare pravo na invalidsku penziju mogu i nakon penzionisanja da se zaposle ili obavljaju samostalnu delatnost, osim u službi koju su prethodno obavljali, ali nemaju pravo da im se odredi nov iznos penzije na osnovu naknadno navršenog staža.
Kako do porodične penzije?
Ostvarivanje prava na porodičnu penziju nije uopšte uslovljeno prestankom osiguranja, ali je time uslovljeno korišćenje tog prava. To znači da članovi porodice umrlog osiguranika koji ispunjavaju opšte uslove za sticanje prava mogu to pravo da ostvare i u periodu zaposlenja ili obavljanja samostalne delatnosti. Ipak, njima se ček neće isplaćivati do prestanka osiguranja. Za ovo pravilo zakon je predvideo izuzetak koji se odnosi na visinu primanja koja član porodice ostvaruje po osnovu ugovora o delu i obavljanja privremenih i povremenih poslova.
"To znači da je iznos naknade koju porodični penzioner ostvaruje po ovim osnovima na mesečnom nivou niži od najniže osnovice osiguranika u osiguranju zaposlenih koja važi u vreme uplate doprinosa. Ukoliko radi po ugovoru o delu ili na privremenim i povremenim poslovima, a nije siguran da li mu iznos ugovorene naknade prelazi zakonom određen iznos za obustavu isplate penzije, to može da proveri na šalterima Fonda. U slučaju da osoba koja koristi porodičnu penziju počne da radi ili samostalno obavlja delatnost, isplata penzije se obustavlja. Oni su u obavezi da odmah obaveste Fond, kako bi se izbegla mogućnost nastanka neosnovane isplate penzije."
BONUS VIDEO:
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
