U "Piščevim zapisima“ Dostojevski je budno pratio stanje i ratove na Balkanu, baveći se posebno Srbima.
Slično drugim ruskim realistima, Srbiju je video poput nekog ideala slobode, kao i borbe za oslobođenje. Pisao je da Srbe doživljava kao oslobodioce od Turaka, kao i oslobodioce Balkana i Evrope.
- Mislim da postoje dve Srbije. Jedna je Srbija viših krugova, ona je nestrpljiva i bez iskustva. Ova Srbija nije još živela istinskim životom, nije još pokazala pravu akciju, ali već strasno mašta o budućnosti. Ova Srbija ima već svoje partije i zna za intrige koje ponekad dobijaju neverovatne razmere. Takve intrige ne možemo sresti ni u nacijama koje su mnogo starije, veće i kudikamo samostalnije, nego što je Srbija - zapisao je Dostojevski i dodao da postoji i "druga Srbija".
- Postoji i ona druga, narodna Srbija. Ona jedino Ruse smatra svojim izbaviteljima, svojom braćom. Srbija u ruskog cara gleda kao u Sunce, ona voli Ruse i veruje im. Na samom kraju, želim reći da neće mnogo vremena proći i javiće se spasonosna reakcija, jer su Srbi većinom vatrene patriote. Oni će se setiti Rusa koji su život poklonili za njihovu zemlju. Veliki ruski duh će ostaviti svoje tragove u njihovim dušama, a iz ruske krvi, koja je prolivena u Srbiji, izrašće i srpska slava. I Srbi će se uveriti da je ruska pomoć bila nesebična i da Rusi, ginući za Srbiju, nisu imali nameru da je osvajaju.
Fjodor Dostojevski živeo je od 1821. do 1881. godine, a među njegova najznačajnija dela spadaju romani "Zločin i kazna", "Braća Karamazovi" i "Idiot".