У "Пишчевим записима“ Достојевски је будно пратио стање и ратове на Балкану, бавећи се посебно Србима.
Слично другим руским реалистима, Србију је видео попут неког идеала слободе, као и борбе за ослобођење. Писао је да Србе доживљава као ослободиоце од Турака, као и ослободиоце Балкана и Европе.
- Мислим да постоје две Србије. Једна је Србија виших кругова, она је нестрпљива и без искуства. Ова Србија није још живела истинским животом, није још показала праву акцију, али већ страсно машта о будућности. Ова Србија има већ своје партије и зна за интриге које понекад добијају невероватне размере. Такве интриге не можемо срести ни у нацијама које су много старије, веће и кудикамо самосталније, него што је Србија - записао је Достојевски и додао да постоји и "друга Србија".
Фото: Википедија
- Постоји и она друга, народна Србија. Она једино Русе сматра својим избавитељима, својом браћом. Србија у руског цара гледа као у Сунце, она воли Русе и верује им. На самом крају, желим рећи да неће много времена проћи и јавиће се спасоносна реакција, јер су Срби већином ватрене патриоте. Они ће се сетити Руса који су живот поклонили за њихову земљу. Велики руски дух ће оставити своје трагове у њиховим душама, а из руске крви, која је проливена у Србији, израшће и српска слава. И Срби ће се уверити да је руска помоћ била несебична и да Руси, гинући за Србију, нису имали намеру да је освајају.
Фјодор Достојевски живео је од 1821. до 1881. године, а међу његова најзначајнија дела спадају романи "Злочин и казна", "Браћа Карамазови" и "Идиот".
БОНУС ВИДЕО:
