Mnogi se antifriza sete tek kada temperature kreću da padaju ispod nule, odnosno kada se pojavi prvi mraz. Međutim, da li je to pravi trenutak?
Motori sa unutrašnjim sagorevanjem rade tako što dolazi do sagorevanja smeše unutar cilindra što oslobađa velike količine toplote koja se prenosi prvo na zidove cilindara, a potom na ceo motor. Na toploti se tela šire, dakle usled tolike toplote dolazi i do širenja metalnih delova motora, pa se povećava sila trenja između cilindara i klipa.
Sastav antifriza
Osnovnu strukturu antifriza čine mono-etilen glikol, a ređe propilen glikol ili glicerin, dok se aditiva koriste inhibitor korozije, kavitacije, taloženja, antipenušavac, stabilizator i pufer.
Osnovna razlika između mono-etilen glikola i glicerina je što prvi omogućava stabilnu tačku zamrzavanja. Čist mono-etilen glikol dovodi do korozije crnih i obojenih metala, pa se iz tog razloga koriste aditivi kao što su inhibitor korozije, kao obavezni sastojci antifriza.
Najčešće se u koncentratima antifriza nalazi oko 5 odsto aditiva, maksimalno 5 odsto vode i oko 90 odsto koncentrata antifriza - najčešće mono-etilen glikola, koji je jako otrovan. Glicerin i propilen glikol su ekološki prihvatljiviji, te se u poslednje vreme češće koriste.
Pročitajte još
Boja koncentrata
Antifriz sam po sebi je bezbojan, ali se boje dodaju po želji proizvođača i najčešće se pojavljuju u nijansama od zelene do plave, a organski od ružičaste do narandžaste.
Mnogi antifrizi su univerzalni, odnosno pokrivaju više standarda, pa je bolje ne orijentisati se po boji.
U teoriji, mogu se mešati, međutim bolje je ne mešati ih. Moguće je mešati ih, ali ukoliko su različitog kvaliteta - karakteristike novog će se pokvariti, dok će karakteristike starog ostati iste. Najbolje je dolivati antifriz koji je već u sistemu ili ga skroz promeniti. U hitnim situacijama - demineralizovana voda ili destilovana voda su najbolja opcija.
Šta zapravo radi antifriz?
Pomešan sa vodom se koristi za hlađenje motora. Osnovna uloga koncentrata je da snizi tačku smrzavanja i omogući nesmetano kruženje tečnosti od motora do hladnjaka i nazad. Međutim, osim osnovne uloge - ima i druge značajne karakteristike:
Zbog toga je neophodno da tokom cele godine u rashladnom sistemu vozila imate dovoljno rashladne tečnosti.
Koncentrovani ili mešavina?
Zabluda je da više koncentrata (oko 70 odsto je preporučeno) bolje štite jer tačka mržnjenja ide ka višim temperaturama.
Niske koncentracije antifriza ne štite dovoljno od korozije jer nemaju dovoljno inhibitora korozije, a isto tako ni koncentrovani antifriz nije ideal jer je u osnovi korozivan.
Uz to je gušći i lošije prenosi toplotu, pa ima znatno niži toplotni kapacitet, čak i u odnosu na svoje vodene rastvore. Neće oštetiti motor, niti izazvati veće kvarove u kratkom periodu, ali je poželjno izbegavati koncentrat antifriza u vozilu.
Obična ili destilovana voda?
Voda sama po sebi se ne sme nikako koristiti kao rashladna tečnost jer se ledi na 0 stepeni. Može izazvati pucanje bloka, glave motora, a leti bi mogla i da ispari. Dovodi i do korozije, stvaranja kamenca, što može usporiti protok tečnosti. Tako da se voda sama po sebi mora izbegavati.
Sa druge strane, ukoliko se pravi mešavina, nikako se ne sme mešati sa vodom sa česme, iako većina proizvođača naglašava da je to moguće pod određenim uslovima. Bitno je da je voda odgovarajućeg kvaliteta, te se u izuzetnim slučajevima može koristiti flaširana. Demineralizovana ili destilovana su ipak najbolji i najpraktičniji izbor.
Šta je najgore što može da se desi?
Ukoliko rashladna tečnost u vašem vozilu nema dovoljno nisku temperaturu smrzavanja, može napraviti ozbiljne probleme. Prvenstveno, rashladna tečnost se može zalediti i ukoliko je u takvom stanju, može napraviti ozbiljne kvarove u samom rashladnom sistemu.
Sa druge strane, na motoru može doći do pucanja bloka motora i glave motora, što predstavlja ozbiljne kvarove koji zahtevaju skupe i opsežne popravke.