Podsetimo, GZJZ je prijavio danas epidemiju malih boginja u Beogradu.
Dr Verica Jovanović, direktorka Instituta "Batut", ranije je govorila o proceduri prijave ili proglašenja epidemije:
- Prijava epidemije podrazumeva da je registrovan veći broj slučajeva od uobičajenog tokom prethodne ili tokom poslednjih nekoliko godina.
- Termin proglašenje epidemije koristi se, u skladu sa zakonom, samo za epidemije od većeg epidemiološkog značaja, odnosno kada je u pitanju cela zemlja, masovno obolevanje i teže kliničke slike.
- Epidemiju proglašava ministar zdravlja na predlog Instituta "Batut".
U ovom trenutku je najvažnija vakcinacija MMR vakcinom kako bi se se povećao vakcinalni obuhvat i time stvorio kolektivni imunitet koji nas štiti od malih boginja.
Šta biva kad se proglasi epidemija
Epidemiolog dr Nebojša Bohucki, iz Zavoda za javno zdravlje u Subotici, ilustruje sve korake:
- Recimo, retka bolest, nema je 50 godina, i pojavi se troje obolelih. To jeste epidemija, ali nema veliki značaj, jer je malo obolelih.
- Zavod prijavi, ali samo ministar zdravlja, uz konsultacije sa stručnjacima, procenjuje značaj epidemije i proglašava je.
- Kada epidemija bude proglašena, specijalna sredstva iz budžeta se koriste namenski za urgentni uvoz vakcina, lekova i drugog što treba.
Na pitanje šta se menja kada se prijavi epidemija, dr Bohucki kaže da eventualno zdravstvene ustanove na području gde je epidemija prijavljena, mogu da donesu odluku o zabrani poseta bolnicama.
Pročitajte još
On podseća da su zbog aktuelne epidemiološke situacije respiratornih bolesti i pertusisa već su pooštrene mere, i da mnoge zdravstvene ustanove već ne dozvoljavaju posetu ili su jako kontrolisane.
- To može da bude mera, ali to je zadatak komisija za intrahospitalne infekcije svake zdravstvene ustanove. Oni odlučuju o posetama ili nekim drugim merama, ali to ništa dodatno ne menja – rekao je dr Nebojša Bohucki za „Blic“.
U Srbiji 13 slučajeva malih boginja od toga u Beogradu 11!
Prema poslednjem preseku Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", u Srbiji je ukupno registrovano 13 potvrđenih slučajeva malih boginja zaključno sa jučerašnjim danom. Na teritoriji grada Beograda registrovano je 11 slučajeva morbila, koji su potvrđeni u Referentnoj laboratoriji Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”.
Među obolelima su četiri deteta uzrasta od tri do pet godina, od kojih je troje bilo nevakcinisano, a jedno je primilo jednu dozu vakcine sa komponentom protiv morbila, tri nevakcinisane osobe uzrasta 8, 15 i 19 godina, kao i tri osobe starije od 40 godina nepoznatog vakcinalnog statusa.
Komplikacija u vidu upale pluća bila je prisutna kod troje obolelih.
Od španske groznice i variole vere, do AIDS-a i kovida
Epidemiolog dr Zoran Radovanović rekao je ranije za "Blic" da treba razlikovati pandemije, odnosno velike epidemije koje pogađaju ceo svet sa bar dva žarišta na po dva kontinenta, i epidemije koje prijavljuju lokalni epidemiolozi, a proglašava ih ministar zdravlja.
Dr Radovanović navodi nekoliko primera pandemija:
- Godina 1918: Španska groznica
- 1957: Azijski grip
- 1961: Sedma pandemija kolere
- 1968: Hongkonški grip
- 1981: AIDS
- 2009: Svinjski grip
- 2020: Kovid 19 (korona virus)
Primer epidemije je kada su 1972. godine našu zemlju pogodile velike boginje, odnosno variola vera.
BONUS VIDEO:
