Подсетимо, ГЗЈЗ је пријавио данас епидемију малих богиња у Београду.
Др Верица Јовановић, директорка Института "Батут", раније је говорила о процедури пријаве или проглашења епидемије:
- Пријава епидемије подразумева да је регистрован већи број случајева од уобичајеног током претходне или током последњих неколико година.
- Термин проглашење епидемије користи се, у складу са законом, само за епидемије од већег епидемиолошког значаја, односно када је у питању цела земља, масовно оболевање и теже клиничке слике.
- Епидемију проглашава министар здравља на предлог Института "Батут".
У овом тренутку је најважнија вакцинација ММР вакцином како би се се повећао вакцинални обухват и тиме створио колективни имунитет који нас штити од малих богиња.
Шта бива кад се прогласи епидемија
Епидемиолог др Небојша Бохуцки, из Завода за јавно здравље у Суботици, илуструје све кораке:
- Рецимо, ретка болест, нема је 50 година, и појави се троје оболелих. То јесте епидемија, али нема велики значај, јер је мало оболелих.
- Завод пријави, али само министар здравља, уз консултације са стручњацима, процењује значај епидемије и проглашава је.
- Када епидемија буде проглашена, специјална средства из буџета се користе наменски за ургентни увоз вакцина, лекова и другог што треба.
На питање шта се мења када се пријави епидемија, др Бохуцки каже да евентуално здравствене установе на подручју где је епидемија пријављена, могу да донесу одлуку о забрани посета болницама.
Прочитајте још
Он подсећа да су због актуелне епидемиолошке ситуације респираторних болести и пертусиса већ су пооштрене мере, и да многе здравствене установе већ не дозвољавају посету или су јако контролисане.
- То може да буде мера, али то је задатак комисија за интрахоспиталне инфекције сваке здравствене установе. Они одлучују о посетама или неким другим мерама, али то ништа додатно не мења – рекао је др Небојша Бохуцки за „Блиц“.
У Србији 13 случајева малих богиња од тога у Београду 11!
Према последњем пресеку Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", у Србији је укупно регистровано 13 потврђених случајева малих богиња закључно са јучерашњим даном. На територији града Београда регистровано је 11 случајева морбила, који су потврђени у Референтној лабораторији Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак”.
Међу оболелима су четири детета узраста од три до пет година, од којих је троје било невакцинисано, а једно је примило једну дозу вакцине са компонентом против морбила, три невакцинисане особе узраста 8, 15 и 19 година, као и три особе старије од 40 година непознатог вакциналног статуса.
Компликација у виду упале плућа била је присутна код троје оболелих.
Од шпанске грознице и вариоле вере, до АИДС-а и ковида
Епидемиолог др Зоран Радовановић рекао је раније за "Блиц" да треба разликовати пандемије, односно велике епидемије које погађају цео свет са бар два жаришта на по два континента, и епидемије које пријављују локални епидемиолози, а проглашава их министар здравља.
Др Радовановић наводи неколико примера пандемија:
- Година 1918: Шпанска грозница
- 1957: Азијски грип
- 1961: Седма пандемија колере
- 1968: Хонгконшки грип
- 1981: АИДС
- 2009: Свињски грип
- 2020: Ковид 19 (корона вирус)
Пример епидемије је када су 1972. године нашу земљу погодиле велике богиње, односно вариола вера.
БОНУС ВИДЕО:
