On, koji je važio za najbeogradskijeg od svih beogradskih pisaca, osim što je bio Beograđanin, bio je i Sarajlija, kog je otac Hercegovac malenog doveo u Beograd. U to se Sarajevo istrajno nije vraćao veoma dugo, od 1972. godine. A sada se, kada Kaporu, na četrnaestu godišnjicu smrti, počast odaje Istočno Sarajevo, desila jedina stvar zbog koje bi se Momo, da je živ, vratio i u ono drugo, Sarajevo svog detinjstva.
Zauvek je Kapor čuvao i sećanje na svoju majku, Bojanu, koja je u ratu poginula štiteći svojim telom četvorogodišnjeg Momu, koji je "ostao živ da o tome posvedoči i dokaže da nije zaludu dala život za njega", kako je to zapisao Matija Bećković.
Ali - celog života nije znao gde može da ode da se pokloni sećanju na majku, i otišao je Momo kod nje misleći da joj se grob ne zna, da je taj stari deo groblja davno prekopan i da Bojana počiva u nekoj zajedničkoj grobnici.
- A onda me je pre izvesnog vremena pozvao dr Vladan Bartula, govoreći mi o manifestaciji posvećenoj Momi koja se od 2. do 4. marta održava u Istočnom Sarajevu, i saopštio mi neverovatnu vest - da je, uz pomoć Srpske pravoslavne crkve, uspeo da pronađe grob Momine majke, na starom delu koševskog groblja - otkriva udovica LJilja Kapor, koja predano čuva sećanje na svog supruga, i dodaje:
Foto: Privatna arhiva
- Živeo je, i umro, sa mišlju da taj grob ne postoji, a sada se, četrnaest godina posle njegovog odlaska, desila ta jedina stvar zbog koje bi, siguran sam, i sam otišao u Sarajevo. Jedan se krug zatvara, pomislila sam.
Pročitajte još
Foto: Privatna arhiva
Momo Kapor je rođen 1937. u Sarajevu, a kada je imao samo četiri godine, ostao je bez majke koja je poginula u bombardovanju Sarajeva 13. aprila 1941. godine. Tada 4-godišnji Momo se zajedno s bakom i majkom sakrio u jednu staru kuću na koju je pala bomba, zbog čega su svi osim Moma poginuli. Preživeo je zahvaljujući majci koja ga je svojim telom zaštitila.
O majci Bojani je znao veoma malo jer porodica nije želela puno da priča o njoj, verovatno zbog želje najbližih da zaštite dete i ne prisećaju ga na traumu koju je nosio sa sobom.
Kada se završio rat, Momo je došao u Beograd, gde je diplomirao slikarstvo 1961. Venčao se sa suprugom Anom 1964. i iz tog braka ima ćerke Anu i Jelenu.
- Pisao je lako, s radošću. Svoje prve tekstove napisao je na pisaćoj mašini Adler koju sam mu poklonila za rođendan, i na kojoj sam kasnije prekucala većinu njegovih tekstova. Imao je potrebu da priča o onome što piše. Nas tri smo bile njegova prva publika. To su bile njegove prve književne večeri - rekla je Ana.
Foto: Sarić S.
Dobrica Ćosić je u svojoj knjizi "Prijatelji" opisao detinjstvo i mladost Moma Kapora na osnovu razgovora koji je vodio s njim 2002. godine.
- Trinaestog aprila 1941. Nemci su bombardovali Sarajevo i pogodili zgradu ispod Trebevića u kojoj se bila sklonila Momčilova majka s četvorogodišnjim sinčićem. U urušenoj kući svi su bili mrtvi. Momova majka je svojim telom spasla sina. Dečak se nekako izvukao iz ruševina, zakukao, pa zanemeo nad užasom, ne znajući kuda će. Našao ga je neki Rus, emigrant, lekar, sažalio se na njega i poveo ga u svoj stan. Prisvojio ga je, nije imao dece. Negovao ga je, voleo, zatrpavao igračkama da zaboravi majku i u belom mercedesu ga vozio po Sarajevu. Dečko je znao da mu je ime Momčilo, prezime nije znao. Prezime mu je dao dobar čovek Rus, krstio ga je Momčilo Hercegovac - piše on, pa nastavlja:
Foto: Fejsbuk
- Posle godinu dana života kod dobrog čoveka, Momčilo Hercegovac se razboleo od šarlaha, pa ga je spasitelj odneo u sarajevsku bolnicu. Tu ga je pronašla majčina tetka koja ga je godinu dana tražila po Sarajevu, obaveštena od nekoga da je "jedno dete izašlo iz srušene kuće, odakle ga je neki čovek poveo sa sobom". Kada je prezdravio od šarlaha, baba ga je odvela u svoju kuću i brinula se o njemu. Za Momčila Hercegovca brinuo je i Rus, koji se pridružio vlasovcima - saradnicima Nemaca, često ga posećujući s poklonima. Otac, koji je po povratku iz zarobljeništva kao bankarski stručnjak, postavljen za načelnika u Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu, zbog patriotske savesti i odgovornosti tek godinu dana posle rata došao je u Sarajevo da vidi sina. Prema sinu se odnosio patrijahalno strogo i sve do smrti bio je nezadovoljan što mu se sin posvetio slikarstvu i njiževnosti, socijalnoj i životnoj neizvesnosti.
Međutim, prema izvorima Valerija Janićijević koja je priredila do sada najpotpuniju biografiju Moma Kapora koja je objavljena u okviru zbornika "Pripovedač urbane melanholije", ovo sećanje Ćosića nije sasvim tačno. Naime, Moma su posle bombardovanja, po sećanju njegovog ujaka Slavka Lučića, spasilačke ekipe odvele u bolnicu i razdvojile od ujaka koji je bio s njim. U tom trenutku Momčila je preuzeo pomenuti Rus, koji ga je već kroz nekoliko dana predao tetki Janji Baroš. Istinitost ove verzije potvrđena je i s nekoliko Kaporovihi intervjua, kao i njegovom knjigom "Ispovesti".
Foto: Sarić S.
U Beogradu je živeo u Nebojšinoj 18, gde je 2013. godine postavljena spomen ploča. Umro je u Beogradu 3. marta 2010. godine na Vojno-medicijsnkoj akademiji, a sahranjen je u Aleji velikana u prestonici Srbije.
Diplomirao je slikarstvo 1961. godine u Beogradu, a napisao je više romana i zbirki priča, autor je nekoliko dokumentarnih filmova i tv emisija. Dela: "Beleške jedne Ane", "Foliranti", "Una", "Knjiga žalbi", "Uspomene jednog crtača". Scenarista je više filmova: "Valter brani Sarajevo", "Banket".
Kada već Momo nije znao niti mogao, organizatori skupa će otići na to groblje i osveštati Bojanin grob, što daje potpuno novu dimenziju događaju upriličenom povodom godišnjice smrti umetnika.
Sam će program manifestacije nazvane "Momo Kapor - čuvar adrese", otpočeti drugog dana marta, otkrivanjem ploče na novoimenovanoj Ulici Moma Kapora broj 1 u Istočnom Novom Sarajevu, u 17 časova.
Foto: N. Skenderija
Sat kasnije, u Kulturnom centru Istočno Novo Sarajevo biće upriličeno književno veče "Momo Kapor u svom i našem vremenu", u nedelju će u staroj crkvi u Sarajevu biti održan molitveni pomen Kaporu, a od 18 časova u Kulturnom centru predstava "Vodič kroz srpski mentalitet", da bi u ponedeljak, 4. marta, od 10.30, bio upriličen okrugli sto na Filozofskom fakultetu Pale.
O Kaporu će govoriti profesor dr Jovan Delić, profesor dr Ranko Popović, profesor dr Duško Pevulja, profesor dr Vladan Bartula, profesor mr Dragan Učur, doc. dr Vuk Vučetić.
Foto: V. Danilov
BONUS VIDEO:
