Kada se pre nedelju dana probudio i otišao u svoju poslednju smenu, nije mu bilo na kraj pameti da će u penziju otići doslovno u suzama. A zaplakao je kada je video sve te ljude kako ga čekaju na jednoj od stanica, desetine komšija koji su se okupili samo da bi mu rekli hvala.
Eto, tako glasi priča Kika Alvareza Garsije, vozača autobusa toliko omiljenog među građanima da je rastanak uz aplauz, skandiranje i zagrljaje bio jedina opcija.
Inače, Kiko Alvarez Garsija je u svom telefonu imao osamdesetak telefonskih brojeva stanovnika tog područja i nikad mu nije bilo teško nekoga da pričeka ili da učini neku drugu uslugu.
- Znali smo da ga zovemo i molimo ga da pričeka još koji minut kada bismo kasnili. I bio bi uvek na stanici, čekao da stignemo. A starije i nemoćnije sugrađane je umeo da razvozi do ulaznih vrata njihovih domova kako ne bi morali da hodaju od stanice. Uvek smo silno cenili taj njegov humani pristup - izjavio je Joni Sahunt, jedan od žitelja Mas Saura.
Pročitajte još
BONUS VIDEO:
