Када се пре недељу дана пробудио и отишао у своју последњу смену, није му било на крај памети да ће у пензију отићи дословно у сузама. А заплакао је када је видео све те људе како га чекају на једној од станица, десетине комшија који су се окупили само да би му рекли хвала.
Ето, тако гласи прича Кика Алвареза Гарсије, возача аутобуса толико омиљеног међу грађанима да је растанак уз аплауз, скандирање и загрљаје био једина опција.
Иначе, Кико Алварез Гарсија је у свом телефону имао осамдесетак телефонских бројева становника тог подручја и никад му није било тешко некога да причека или да учини неку другу услугу.
- Знали смо да га зовемо и молимо га да причека још који минут када бисмо каснили. И био би увек на станици, чекао да стигнемо. А старије и немоћније суграђане је умео да развози до улазних врата њихових домова како не би морали да ходају од станице. Увек смо силно ценили тај његов хумани приступ - изјавио је Јони Сахунт, један од житеља Мас Саура.
Прочитајте још
БОНУС ВИДЕО:
