Ako tokom surfovanja nepreglednim prostranstvom interneta nekada naletite na priču o Abigejl Vestvud, prelepoj mladoj ženi koja je pretvorena u čudovište zbog jezivog eksperimenta, pokušajte samo da se u toj storiji dobro zabavite kvalitetnim horor scenarijom - i ne shvatajte je za ozbiljno.
Reč je o pojavi koja se u savremenoj pop kulturi naziva "kripipasta" (creepypasta), što u užem i široko rasprostranjenom značenju te reči podrazumeva horor priču koja se deli na internetu i dobija na snazi kako je korisnici dele - i najčešće je izmišljena. Baš takva je situacija i sa "legendom iz oblasti 51".
Kako glasi izmišljena priča o Abigejl Vestvud - lepotici koja je postala zver
Autor ovog horora kaže sledeće: Nikada se do kraja nije ispitalo da li je jeziva priča o prelepoj Abigejl Vestvud mit ili istina. Kad se pričalo da je žena pretvorena u čudovište u oblasti 51, nastavlja pripovedač, niko nije mogao da poveruje da se radi o istinitoj priči s obzirom da je eksperiment koji su nad njom sprovodili najsuroviji ikada.
Na društvenim mrežama su se u poslednje vreme pojavile različite teorije koje pokušavaju da opravdaju i objasne takozvani Projekat Abigejl, jedan od najokrutnijih i najstrašnijih eksperimenata koji su bili sprovedeni pod hermetičkim uslovima u "Oblasti 51". Korisnici Tvittera su oživeli legendu i intrigu oko priče o Abigejl Vester, lepoj i simpatičnoj studentkinji kojoj je otac, Albert Vester, radio u timu istraživača kompleksnih eksperimenata u Oblasti 51.
Izmišljena horor storija (i to kvalitetno izmišljena) kaže dalje: Za njihov naredni eksperiment, tražili su volontera od poverenja jer je bilo ključno da otkrića ostanu u potpunosti tajna. Stoga su odabrali Abigejl, kćerku Alberta, kao subjekt istraživanja; mlada žena je pristala jer je već bila uključena u projekat na univerzitetu u oblasti 51.
Pročitajte još
Da bi pripremili devojku, naučnici su sproveli više studija nad Abigejl koje su izazvale značajne promene na njenoj koži, koja je počela da se bora poput kože zveri, ubrzan je i rast zuba koji su izgledali neugledno. Osim vidljivih fizičkih promena, uočen je i gubitak rasuđivanja i kontrole nad svojim impulsima. Suočeni sa scenarijem potpuno dehumanizovane žene, brojni naučnici su zatražili da se eksperiment zaustavi i da se Abigail vrati u svoje stanje pre eksperimenta.
I tu se autor priče ne zaustavlja, nego dodaje još jezivih detalja. Kako kaže legenda, nije bilo mnogo toga što se moglo učiniti, jer je telo Abigejl postalo zavisno od različitih supstanci koje su joj davali na dnevnom nivou, ovaj projekat postao je poznat kao Projekat Prava Abigejl, u čast devojci.
Za mesto gde se odigrava ova izmišljena horor priča i gde su se radili ekspreimenti nad mučenom devojkom izabrana je - Nevada, američka vojna baza osnovana 1955. godine. To je visoko čuvana baza za ispitivanje aviona i novih oružja. Zbog te visoke tajnosti došlo se i do sumnje da se ovde vrše ispitivanja nad vanzemaljskim letelicama i bićima. Postoje neke pojedinačne izjave i različita viđenja čudnih pojava u okolini baze. Po ovoj oblasti napravljene su i neke računarske igre.
No, da se vratimo horor priči o Abigejl. Osoblje za ishranu u Oblasti 51 tvrdilo je da su dobijali naloge da donesu velike količine hrane u vrstu kaveza koji je predviđen za pse, ali nikada nisu znali kakvo je stvorenje u njemu živelo. Kako su godine prolazile, otac Abigejl više nije mogao da podnese bol gledajući kako mu se ćerka pretvara u čudovište i odlučio je da okonča svoj život.
U svojem oproštajnom pismu, zatražio je da pokušaju da oporave njegovu ćerku ili bar da je ne žrtvuju. Međutim, američka vojska je prekinula Projekat Abigejl i odlučila da zver izgladni do smrti, kako bi izbegla dalje troškove. Međutim, prve noći kada Abigejl nije bila nahranjena, odlučila je da pobegne, i ujutru su pronađena samo tela stražara koji su čuvali ogradu. Danas, neki tvrde da ovo čudovište još uvek opseda Oblast 51.
Odakle inspiracija za ovu izmišljenu horor priču
Veruje se da bi ova "kripipasta" mogala da ima korene u naučnom testu nazvanom "Biosfera 2" sprovedenom 1992. godine, koji je imao za cilj da utvrdi u kakvim ekstremnim situacijama bi ljudska vrsta mogla da preživi, a u eksperimentu su učestvovali, između ostalih, i Abigejl Aling i Mar Van Trilo.
"Biosfera 2" je prvobitno izgrađena (od 1987 do 1991) Oraklu (Arizona, SAD) da bude veštački, materijalno zatvoreni ekološki sistem ili - vivarijum. Ostaje najveći zatvoreni ekološki sistem ikada stvoren.
Dugoročno je viđen kao prethodnica sticanju znanja o korišćenju zatvorenih biosfera u kolonizaciji svemira. Kao eksperimentalni ekološki objekat omogućio je proučavanje i manipulaciju mini biosferskim sistemom bez oštećenja Zemljine biosfere.
Foto: Profimedia
NJegovih sedam bioma bili su prašuma od 1.900 kvadratnih metara (20.000 kvadratnih stopa) , okean od 850 kvadratnih metara (9.100 kvadratnih stopa) sa koralnim grebenom , mangrova od 450 kvadratnih metara (4.800 kvadratnih stopa ) 1.300 kvadratnih metara (14.000 kvadratnih stopa) pašnjaka savane , maglovita pustinja od 1.400 kvadratnih metara (15.000 kvadratnih stopa) i dva antropogena bioma: 2.500 kvadratnih metara (27.000 kvadratnih metara) poljoprivrednih površina i ljudskih habitata životni prostori, laboratorije i radionice. Ispod zemlje je bio obiman deo tehničke infrastrukture. Voda za grejanje i hlađenje cirkulisala je kroz nezavisne sisteme cevovoda i pasivni solarni ulaz kroz staklene panele okvira koji pokrivaju veći deo objekta, a električna energija se snabdevala Biosferom 2 iz energetskog centra prirodnog gasa na lokaciji.
Biosfera 2 je korišćena samo dva puta u prvobitne svrhe kao eksperiment zatvorenog sistema: jednom od 1991. do 1993. i drugi put od marta do septembra 1994. Oba pokušaja su naišla na probleme uključujući male količine hrane i kiseonika , odumiranje mnogih životinja i biljaka uključenih u eksperiment (iako je to bilo očekivano pošto je projekat koristio strategiju namernog „pakovanja vrsta“ predviđajući gubitke kako su se biomi razvijali), grupne dinamičke tenzije među rezidentnom posadom, van politike i borba za moć nad upravljanjem i usmeravanjem projekta. Ipak, eksperimenti sa zatvaranjem postavili su svetske rekorde u zatvorenim ekološkim sistemima, poljoprivrednoj proizvodnji, poboljšanju zdravlja uz ishranu sa visokim sadržajem hranljivih materija i niskokaloričnu ishranu koju je posada pratila, i uvid u samoorganizaciju složenih biomičkih sistema i atmosferske dinamike. Drugi eksperiment zatvaranja postigao je potpunu dovoljnost hrane i nije zahtevao ubrizgavanje kiseonika.
U junu 1994. godine, sredinom drugog eksperimenta, kompanija za upravljanje, Space Biosphere Ventures, je raspuštena, a objekat je ostavljen u limbu. Univerzitet Kolumbija preuzeo je upravljanje ovim objektom 1995. i koristio ga za eksperimente do 2003. Tada se činilo da je u opasnosti da bude srušen da bi se napravio prostor za stambene i maloprodajne radnje, ali ga je Univerzitet Arizona preuzeo na istraživanje 2007. Univerzitet u Arizoni preuzeo je potpuno vlasništvo nad strukturom 2011. godine.
Uloga Abigejl u "Biosferi 2"
Prvi projekat je propao zbog unutrašnjih razmirica u "Biosferi", a drugi su prekinuli, kako se pričalo, upravo Abigejl i Mark.
U 3 sata ujutro 5. aprila 1994, Abigejl Aling i Mark Van Trilo, članovi prve posade, navodno su uništili projekat spolja, otvorivši jedna vrata sa dvostrukom vazdušnom bravom i tri izlaza za slučaj opasnosti sa jednim vratima, ostavljajući ih otvorenim oko 15 minuta. Polomljeno je i pet stakala. Aling je kasnije rekla za Čikago Tribjun da je „smatrala da je Biosfera u vanrednom stanju... Ni na koji način to nije bila sabotaža. To je bila moja odgovornost“. Oko 10% vazduha biosfere je za to vreme razmenjeno sa spoljašnjim, prema sistemskom analitičaru Doneli Medouz , koja je primila poruku od Aling u kojoj se kaže da su ona i Van Trilo smatrali svojom etičkom dužnošću da onima koji su unutra daju izbor između nastavili sa drastično izmenjenim ljudskim eksperimentom ili otišli, pošto nisu znali šta je posadi rečeno o novoj situaciji.
„Dana 1. aprila 1994. godine, oko 10 sati ujutro ... limuzine su stigle na lokaciju biosfere ... sa dva investiciona bankara koje je angažovao gospodin Bas... Oni su stigli sa privremenom zabranom pristupa da preuzmu direktnu kontrolu nad projektom... Sa njima je bilo 6-8 policajaca koje je angažovala organizacija Bas... Odmah su promenili brave na kancelarijama... Svi komunikacioni sistemi su promenjeni (telefon i pristupni kodovi), i bilo nam je onemogućeno da primamo bilo kakve podatke o bezbednosti, radu i istraživanju Biosfere 2."
Aling je u svom pismu nekoliko puta naglasila da „bankari” koji su iznenada preuzeli „ništa nisu znali ni tehnički ni naučno, a malo o posadi biosfere”.
(Stil/Culturacolectiva)
BONUS VIDEO:
