Čini se da sada već svi, čak i oni koji nisu fanovi Eurosonga, napamet znaju pesme dve favoritkinje, Teya Dore "Ramonda" ali i Breskvice "Gnezdo orlovo".
Pobednička numera, "Ramonda" opevala je cvet koji simbolizuje ponovno rađanje srpske države, nakon stradanja u Prvom svetskom ratu. Smatra se da ramonda može da "vaskrsne", a opis njene vaskrsavajuće sposobnosti dao je 1928. godine ruski botaničar Pavel Černjavski. Navodno, jednog dana je prosuo čašu vode na ceo herbarijum u kojem je bila i natalijina ramonda, i u kojem je stajala sasušena čak godinu i po dana.
Kada je Černjavski sutradan otvorio herbarijum, doživeo je pravi šok jer je prethodno potpuno suva biljka tada oživela.
Sada je društvenim mrežama počeo da kruži jedan komentar koji je privukao veliku pažnju domaće javnosti, a mi ga prenosimo u celosti:
Pročitajte još
"Dobro jutro, iz ove besane noći, dragi moji, tužni Srbi. Kao direktni potomak dvojice Solunaca, imam za vas jedno pitanje - Kako vas samo nije sramota?!
Mogu da razumem da sviđa vam se drugačiji melos i druga tema ali da se usudite da blatite pesmu posvećenu onakvoj patnji ne razumem i ne želim da razumem ma koliko vam se ne dopadala. Ne daju mi preci patnjom i ponosom okićeni. Gledam i mislim koliko njima nije bilo žao a vama jeste. Žao vam je pokrenuti srce jer srca nemate.
Da imate sve bi vam se samo reklo. Ali evo da vam pomognem u slavu dedova svojih i vaših da im ponos ne dirate.
Vidite ovo crno nebo i pusto stenje.
E pod takvim nebom beše naša Srbija i naši dedovi.
Pod sivilom sama. Ostavljena bez pomoći. Kroz takve stene ljutim mrazom okovane bez hleba i obuće hodaše ti isti dedovi na putu u večnost. Na kamen posred mora ih staviše da ranjeni i izmučeni čekaju s verom i nadom jednako smrt i život. U to more legoše zaspali, obgrli ih plava grobnica da u tišini vrišti njihova mladost. Daleko iza gora osta beli sjaj rodne zemlje da čeka sabraću njihovu koju noge nosiše i za sebe i za one koje u moru i stenju ostaviše. I nosiše ih kroz drugo stenje na kome ljubavlju i znojem zalivana iz puste zemlje i smrti niče nada, neuništiva a nežna.
Večna.
To što vama ta crna noć izgleda crnje nego njima i što niste u stanju da naduvidite kako iz ljubavi niče je golema nesreća veća od njihove teške bitke.
Tebi, Teodora, i tvom timu, beskrajno hvala u ime mojih i naših dedova, za molitvu jednom rečju koja sve kaže i svakog doziva da iz ljubavi nikne ako dozvoli da ga ljubav okupa i osokoli kao jednom davno naša preživela braća i sestre i zemlja koju nam ostaviše kao zavet.
Zajedno sa primerom kako se diže iz pepela i kad se čini da nijedne nade više nema. A ima, jer ljubav čovečija je beskrajna nada", stoji u komentaru koji su mnogi podržali i koji je mnoge razgalio.