Чини се да сада већ сви, чак и они који нису фанови Еуросонга, напамет знају песме две фавориткиње, Теyа Доре "Рамонда" али и Бресквице "Гнездо орлово".
Победничка нумера, "Рамонда" опевала је цвет који симболизује поновно рађање српске државе, након страдања у Првом светском рату. Сматра се да рамонда може да "васкрсне", а опис њене васкрсавајуће способности дао је 1928. године руски ботаничар Павел Черњавски. Наводно, једног дана је просуо чашу воде на цео хербаријум у којем је била и наталијина рамонда, и у којем је стајала сасушена чак годину и по дана.
Када је Черњавски сутрадан отворио хербаријум, доживео је прави шок јер је претходно потпуно сува биљка тада оживела.
Сада је друштвеним мрежама почео да кружи један коментар који је привукао велику пажњу домаће јавности, а ми га преносимо у целости:
Прочитајте још
"Добро јутро, из ове бесане ноћи, драги моји, тужни Срби. Као директни потомак двојице Солунаца, имам за вас једно питање - Како вас само није срамота?!
Могу да разумем да свиђа вам се другачији мелос и друга тема али да се усудите да блатите песму посвећену онаквој патњи не разумем и не желим да разумем ма колико вам се не допадала. Не дају ми преци патњом и поносом окићени. Гледам и мислим колико њима није било жао а вама јесте. Жао вам је покренути срце јер срца немате.
Да имате све би вам се само рекло. Али ево да вам помогнем у славу дедова својих и ваших да им понос не дирате.
Видите ово црно небо и пусто стење.
Е под таквим небом беше наша Србија и наши дедови.
Под сивилом сама. Остављена без помоћи. Кроз такве стене љутим мразом оковане без хлеба и обуће ходаше ти исти дедови на путу у вечност. На камен посред мора их ставише да рањени и измучени чекају с вером и надом једнако смрт и живот. У то море легоше заспали, обгрли их плава гробница да у тишини вришти њихова младост. Далеко иза гора оста бели сјај родне земље да чека сабраћу њихову коју ноге носише и за себе и за оне које у мору и стењу оставише. И носише их кроз друго стење на коме љубављу и знојем заливана из пусте земље и смрти ниче нада, неуништива а нежна.
Вечна.
То што вама та црна ноћ изгледа црње него њима и што нисте у стању да надувидите како из љубави ниче је голема несрећа већа од њихове тешке битке.
Теби, Теодора, и твом тиму, бескрајно хвала у име мојих и наших дедова, за молитву једном речју која све каже и сваког дозива да из љубави никне ако дозволи да га љубав окупа и осоколи као једном давно наша преживела браћа и сестре и земља коју нам оставише као завет.
Заједно са примером како се диже из пепела и кад се чини да ниједне наде више нема. А има, јер љубав човечија је бескрајна нада", стоји у коментару који су многи подржали и који је многе разгалио.