Plivanje od Havane do Kej Vesta prožeto je brojnim izazovima. Ne samo da je reč o ruti dugoj 166 kilometara sa snažnim morskim strujama koje iziskuje neverovatnu fizičku spremu, već je reč i o komadu otvorenog mora gde su krvožedne ajkule i smrtonosne meduze svakodnevna pojava.
Ne čudi stoga što je ovaj poduhvat pre nje pošao za rukom tek nekolicini. Jedina žena koja je pre nje preplivala istu deonicu odjednom – ali u zaštitnom kavezu – bila je australijska maratonka Suzan DŽejn Maroni kada je imala 23 godine.
Dijana Niad svoj zacrtani cilj ostvarila je 2. septembra 2013. godine u 65. godini života za šta je joj bilo potrebno oko 53 sata neprekidnog plivanja. Provela je više od dva dana u okeanu i progutala mnogo vode zbog čega joj je natekao jezik, kao i celo lice. Od izuzetnog napora, pak, počela je i da halucinira.
Na ovom putu pratio ju je tim od 35 osoba u nekoliko brodova. Plivačica je delom puta koristila zaštitno odelo protiv meduza, ali i elektronske uređaje za teranje ajkula. Svakih dva sata trener Boni Stol dobacila bi joj nešto da pojede i popije. Hranila se, uglavnom, razređenim smutijem napravljenim od usitnjenih banana, putera od kikirikija i meda.
- Pre to nikad ne bih rekla, ali sada kada znam ono što znam i ispalo je onako kako je ispalo, drago mi je što nisam uspela preplivati ovu rutu iz prvog puta - reći će kasnije Dijana.
Pročitajte još
Dijana je rođena je 22. avgusta 1949. godine u NJujorku. NJen otac Vilijam bio je trgovac deonicama, a majka Lusi bila je dama iz uticajnih američkih krugova – praunuka izumiteljice popularnog sirupa "Mrs. Winslow Soothing Syrup" koja je stvorila veliko bogatstvo. Dijanini roditelji razveli su se kad je devojčica imala tri godine – njena majka udala se za čoveka poznatog po imenu Aristotel Z. Niad, koji ju je usvojio i dao joj svoje prezime.
Prezime Niad ili u prevodu sa grčkog vodena nimfa, znatno je obeležilo njen život. U sedmom razredu osnovne škole otkrila je da je sjajna plivačica te je počela ozbiljnije da se bavi ovim sportom.
Nastavila je da pliva i u privatnoj srednjoj školi Pine Crest sredinom šezdesetih godina prošlog veka pod vođstvom olimpijca DŽeka Nelsona. Iako je mnogo naučila o plivanju te osvojila tri državna srednjoškolska prvenstva u leđnom plivanju pod njegovim mentorstvom, ispostavilo se da ju je Nelson seksualno zlostavljao tokom celog srednjoškolskog obrazovanja.
Sanjala je i o plivanju na Letnjim olimpijskim igrama 1968. godine, ali je zbog infekcije srca morala da odustane od tog cilja. Kada je shvatila da je zbog bolesti izgubila brzinu, fokusirala se na daljinsko plivanje.
Diplomirala je engleski i francuski jezik na koledžu Lejk Forest 1973. godine, a potom upisala doktorske studije komparativne književnosti na Univerzitetu u NJujorku paralelno gradeći karijeru maratonske plivačice. Privukla je pažnju američkih medija 1975. godine kada je preplivala vode oko Menhetna u rekordnom vremenu. Ovaj poduhvat dug 45 kilometara završila je za sedam sati i 57 minuta.
Sa 28 godina prvi put je pokušala da prepliva od Havane do Kej Vesta, ali zbog jakih vetrova nije uspela u toj nameri. Na 30. rođendan postavila je rekord u plivanju u dalj na otvorenom moru - preplivavši 164 kilometara od ostrva Nort Bimini na Bahamima do DŽuno Biča na Floridi. Pogodni vetrovi olakšali su joj posao, a ovu morsku avanturu završila je za 27,5 sati.
U tridesetima je prestala da se takmičarski bavi plivanjem. Umesto toga, započela je karijeru sportske komentatorke na televiziji, novinarke i autorke. Napisala je pet knjiga – "Duge obale", "Dijana Niad - osnovni trening za žene, "Moj šef - priča Kejšon DŽonson", "Nađi put" i "Plivač - priča Dijane Niad".
NJen privatni život, pak, oduvek je bio prožet misterijom. Iako je u intervjuu s Larijem Kingom priznala da se deklarisala kao lezbejka u 21 godini, u knjizi "Nađi put" iz 2015. godine otkriva da je izlazila i sa muškarcima i sa ženama. Pri pet godina, pak, udala se za televizijskog producenta Barta Springtimea o kojem se zna vrlo malo informacija.
Želju da prepliva Floridski prolaz, ponovo je osetila nakon što je oduvala 60 svećica na rođendanskoj torti. Dva puta je pokušala 2011. godine - prvi put je bila prisiljena da prestane da pliva zbog napada astme, a drugi put zbog opasnog uboda meduze. Velika oluja osujetila je njen četvrti pokušaj u avgustu 2012. godine, nakon što je provela oko 60 sati u vodi.
Dijanina priča ovih dana ponovo se našla u središtu medijske pažnje zahvaljujući filmu "Niad" redatelja DŽimija Čina i Elizabet Čai Vaserheli, a koji je snimljen za Netfliks prema knjizi slavne plivačice.
Dijaninu prijateljicu i trenera Boni Stol glumi DŽodi Foster, a u ulozi Dijane Niad našla se Anet Bening. Obe glumice ove su godine nominovane za prestižnu nagradu Oskar u kategoriji najbolje sporedne, odnosno najbolje glavne glumice.
- Scenario je bio zapanjujući. Neverovatan. Dirnuo me. Dijana mi se učinila zanimljiva i kompleksna, a zapravo nisam znala puno toga o njoj - otkrila je Anet Bening. Uloga Dijane Niad je Bening donela petu nominaciju za nagradu Oskar. Bila je nominovala za najbolju sporednu glumicu u filmu "Prevaranti" , te za najbolju glavnu glumicu za filmove "Vrtlog života", "Biti Julija" i "Deca su dobro". Hoće li napokon dobiti ovu prestižnu nagradu, saznaćemo za koji dan, 11. marta 2024. godine na 96. po redu dodeli nagrade Oskar.