Пливање од Хаване до Кеј Веста прожето је бројним изазовима. Не само да је реч о рути дугој 166 километара са снажним морским струјама које изискује невероватну физичку спрему, већ је реч и о комаду отвореног мора где су крвожедне ајкуле и смртоносне медузе свакодневна појава.
Не чуди стога што је овај подухват пре ње пошао за руком тек неколицини. Једина жена која је пре ње препливала исту деоницу одједном – али у заштитном кавезу – била је аустралијска маратонка Сузан Џејн Марони када је имала 23 године.
Дијана Ниад свој зацртани циљ остварила је 2. септембра 2013. године у 65. години живота за шта је јој било потребно око 53 сата непрекидног пливања. Провела је више од два дана у океану и прогутала много воде због чега јој је натекао језик, као и цело лице. Од изузетног напора, пак, почела је и да халуцинира.
Фото: Гугл мапс принтскрин
На овом путу пратио ју је тим од 35 особа у неколико бродова. Пливачица је делом пута користила заштитно одело против медуза, али и електронске уређаје за терање ајкула. Сваких два сата тренер Бони Стол добацила би јој нешто да поједе и попије. Хранила се, углавном, разређеним смутијем направљеним од уситњених банана, путера од кикирикија и меда.
Фото: Профимедиа
- Пре то никад не бих рекла, али сада када знам оно што знам и испало је онако како је испало, драго ми је што нисам успела препливати ову руту из првог пута - рећи ће касније Дијана.
Прочитајте још
Дијана је рођена је 22. августа 1949. године у Њујорку. Њен отац Вилијам био је трговац деоницама, а мајка Луси била је дама из утицајних америчких кругова – праунука изумитељице популарног сирупа "Mrs. Winslow Soothing Syrup" која је створила велико богатство. Дијанини родитељи развели су се кад је девојчица имала три године – њена мајка удала се за човека познатог по имену Аристотел З. Ниад, који ју је усвојио и дао јој своје презиме.
Презиме Ниад или у преводу са грчког водена нимфа, знатно је обележило њен живот. У седмом разреду основне школе открила је да је сјајна пливачица те је почела озбиљније да се бави овим спортом.
Наставила је да плива и у приватној средњој школи Пине Црест средином шездесетих година прошлог века под вођством олимпијца Џека Нелсона. Иако је много научила о пливању те освојила три државна средњошколска првенства у леђном пливању под његовим менторством, испоставило се да ју је Нелсон сексуално злостављао током целог средњошколског образовања.
Сањала је и о пливању на Летњим олимпијским играма 1968. године, али је због инфекције срца морала да одустане од тог циља. Када је схватила да је због болести изгубила брзину, фокусирала се на даљинско пливање.
Дипломирала је енглески и француски језик на колеџу Лејк Форест 1973. године, а потом уписала докторске студије компаративне књижевности на Универзитету у Њујорку паралелно градећи каријеру маратонске пливачице. Привукла је пажњу америчких медија 1975. године када је препливала воде око Менхетна у рекордном времену. Овај подухват дуг 45 километара завршила је за седам сати и 57 минута.
Са 28 година први пут је покушала да преплива од Хаване до Кеј Веста, али због јаких ветрова није успела у тој намери. На 30. рођендан поставила је рекорд у пливању у даљ на отвореном мору - препливавши 164 километара од острва Норт Бимини на Бахамима до Џуно Бича на Флориди. Погодни ветрови олакшали су јој посао, а ову морску авантуру завршила је за 27,5 сати.
У тридесетима је престала да се такмичарски бави пливањем. Уместо тога, започела је каријеру спортске коментаторке на телевизији, новинарке и ауторке. Написала је пет књига – "Дуге обале", "Дијана Ниад - основни тренинг за жене, "Мој шеф - прича Кејшон Џонсон", "Нађи пут" и "Пливач - прича Дијане Ниад".
Фото: Профимедиа
Њен приватни живот, пак, одувек је био прожет мистеријом. Иако је у интервјуу с Ларијем Кингом признала да се декларисала као лезбејка у 21 години, у књизи "Нађи пут" из 2015. године открива да је излазила и са мушкарцима и са женама. При пет година, пак, удала се за телевизијског продуцента Барта Спрингтимеа о којем се зна врло мало информација.
Жељу да преплива Флоридски пролаз, поново је осетила након што је одувала 60 свећица на рођенданској торти. Два пута је покушала 2011. године - први пут је била присиљена да престане да плива због напада астме, а други пут због опасног убода медузе. Велика олуја осујетила је њен четврти покушај у августу 2012. године, након што је провела око 60 сати у води.
Дијанина прича ових дана поново се нашла у средишту медијске пажње захваљујући филму "Ниад" редатеља Џимија Чина и Елизабет Чаи Васерхели, а који је снимљен за Нетфликс према књизи славне пливачице.
Дијанину пријатељицу и тренера Бони Стол глуми Џоди Фостер, а у улози Дијане Ниад нашла се Анет Бенинг. Обе глумице ове су године номиноване за престижну награду Оскар у категорији најбоље споредне, односно најбоље главне глумице.
- Сценарио је био запањујући. Невероватан. Дирнуо ме. Дијана ми се учинила занимљива и комплексна, а заправо нисам знала пуно тога о њој - открила је Анет Бенинг. Улога Дијане Ниад је Бенинг донела пету номинацију за награду Оскар. Била је номиновала за најбољу споредну глумицу у филму "Преваранти" , те за најбољу главну глумицу за филмове "Вртлог живота", "Бити Јулија" и "Деца су добро". Хоће ли напокон добити ову престижну награду, сазнаћемо за који дан, 11. марта 2024. године на 96. по реду додели награде Оскар.
БОНУС ВИДЕО:
