HEROJSTVO: Turski ambasador ubijen, Beograđani jurili ubice

Ambasada Turske obeležila je godišinjicu ubistva turskog ambasadora Galipa Balkara u centru Beograda 9. marta 1983. godine, a na komemorativnoj konferenciji ambasador Hami Aksoj podsetio je da je tada stradao i student Željko Milivojević, hrabro se suprotstavljajući atentatorima.

Nekadašnji turski ambasador u Beogradu, sada u Moskvi i autor knjige o ubijenom diplomati, a koja će uskoro biti prevedena i na srpski, Tanžu Bilgič ocenio je da je sećanje na taj važan događaj bitno ne samo za Tursku već i za jugoslovensko (srpsko) turske odnose.

Taj događaj ujedno je pokazao ogroman heroizam i hrabrost građana koji su pokušali da savladaju napadače, rekao je Bilgič i naglasio da je to bio i teroristički napad sa velikim uticajem i na stanovnike Beograda i Jugoslavije.

- Balkara je bio izuzetan most između Beograda i Ankare. Balkar nije ubijen samo zato što je bio turski diplomata već zbog dobrih odnosa Turske i tada Jugoslavije, koje su nastojali da prekinu - rekao je Bilgič za Tanjug i istakao hrabrost građana koju su se u tom trenutku našli na mestu atenata, a koje su turski mediji pozdravljali naslovima "Jugosloveni bravo".

Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić

Galip Balkar bio je turski diplomata, ambasador Turske u SFRJ. Upucan je 9. marta 1983. godine u centru Beograda, a preminuo dva dana kasnije od posledica ranjavanja. Odgovornost za napad preuzela je jermenska teroristička organizacija ASALA.

Dvojica jermenskih naoružanih ljudi otvorili su vatru na ambasadorov automobil, koji se zaustavio na crveno svetlo na velikoj raskrsnici u centru Beograda, u General Ždanovoj, a današnjoj Resavskoj ulici.Balkar i njegov šofer Kaja Neset su ranjeni, s tim što je ambasador ranjen teško. Napadači su pokušali da pobegnu sa mesta nesreće i ubili studenta Željka Milivojevića koji je pokušao da spreči njihov beg. 

Foto: N. Skenderija

Foto: N. Skenderija

Dva jugoslovenska agenta za bezbednost u tom kraju su ih jurili i pucali na njih. Napadači su ranili jednog od agenata, Slobodana Brajevića, penzionisanog pukovnika. Metak koji je bio namenjen Brajeviću, ranio je tehničarku Zoricu Solotić.

- Pripadnik javne bezbednosti Gradskog sekretarijata za unutrašnje poslove, koji se takođe dao u poteru, pucao je iz pištolja na jednog atentatora i tom prilikom teško ga povredio. Atentator je posedovao libanski pasoš na ime Harutioni Kriker Levonijani... Drugi atentator je u bekstvu - prenela je „Politika”.

 

 

Mnogi danas herojstvom nazivaju tadašnju reakciju građana koji su se u trenutku atentata zadesili na ulici. Kako je „Politika” prenela na naslovnoj strani od 10. marta 1983, „posle atentata napadači su se dali u bekstvo, a građani koji su se zadesili na ulicama krenuli su za njima u poteru”. Ovo je danas teško i zamisliti.

Napadači su uhapšeni i identifikovani kao Harutin Krikor Levonian i Alekander Elbekian. U SFRJ su stigli iz Bejruta, 6. i 7. marta i obojica su imali libanske pasoše. Teško ranjen Levonian uhvaćen je ubrzo nakon napada, a Elbekian osam sati kasnije. Isto dana anonimni pozivatelj iz Atine u ime organizacije ASALA preuzeo je odgovornost za napad, koja je tada optužena za najmanje deset napada na Turke od 1975. do 1987. godine.

Foto: Printskrin

U porukama se navodi da je atentat trebao da skrene pažnju sveta na ono što ASALA naziva problemom jermenskog naroda.

- Jugoslavija je jučerašnjim terorističkim činom u Beogradu, mimo svoje volje i protivno bitnim opredeljenjima njene spoljne i unutrašnje politike, upisana u spisak država na čijem tlu teroristi pokušavaju da poravnaju svoje istorijske račune sa Turskom i revolverskim hicima usmrte njene diplomate. Vihor ovog osvetništva nejasnih ciljeva ali konkretnih žrtava pomutio je beogradski prolećni dan ostavljajući nas da sa žaljenjem ustanovimo: međunarodni terorizam i dalje se širi i ne preza ni od čega. I još: jugoslovensko tlo i gostoprimstvo uzurpirani su na najbrutalniji način - pisala je „Politika”.

Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić

Galip Balkar preminuo je 11. marta 1983. godine u neurohiruškoj klinici u Beogradu, gde je primljen na hirurgiju radi vađenja metaka iz glave i desnog ramena. Nakon vesti o smrti, predsednik Predseništva SFRJ Petar Stambolić poslao je telegram predsedniku Turske Kenanu Evrenu u kojem je izrazio najiskrenije saučešće.

Premijerka Jugoslavije Milka Planinc i ministar spoljnih poslova Lazar Mojsov takođe su poslali poruke saučešća turskim kolegama. Balkarovo telo prenešeno je u Ankaru specijalnim avionom, a sahranjen je 15. marta. Komentarišući događaje, jugoslovenska novinska agencija Tanjug osudila je duboko negodovanje koje je u celoj Jugoslaviji izazvalo pokušaj atentata i osudu terorizma.

Pre ubistva Balkara, ubijeno je još 25 Turaka prethodnih 10 godina. Više od 300 njih je ranjeno, a 35 ljudi ubijeno od sredine sedamdesetih godina. Nekoliko dana pre ubistva, Jermeni iz Grčke su za grčke novine Akropolis istakli: „Tursku ćemo dovesti na kolena pucajući na njihove najbolje diplomate”. Turska je nakon toga pozvala zapadne vlade da pomognu u sprečavanju napada na turske diplomate od strane radikalnih jermenskih grupa. Dana aprila 1983. godine, jermenski patrijarh optužio je Jermence širom sveta, istakavši da se stvari ne rešavaju na takav način. Patrijarh Šnork Kaloustijan i druge jermenske verske vođe učestvovali su na maršu na Trgu Taksim, gde su minutom ćutanja prisustvovali sećanju na 26 turskih diplomata i njihovih pomagača, koje su ubili jermenski ekstemisti u prethodnoj deceniji.

Dana 17. marta 1983. godine Predsedništvo SFRJ posthumno je odlikovalo Balkara Ordenom jugoslovenske zvezde sa lentom. U odluci o dodeli odlikovanja navedeno je da je ambasador Balkar u svojoj kratkoj diplomatskoj misiji u SFRJ dao važan doprinos razvoju i unapređenju odnosna između Turske i SFRJ.

Foto: Printskrin

Suđenje i presuda

Beogradski javni tužilac optužio je Harutin Krikor Levoniana (23) i Rafija Aleksandra Elbekiana (21) iz Bejruta za ubistvo Balkara i pokušaj ubistva Kaja Neseta. Pored toga, optužnicom se Levonianu teretilo da je, nakon ubistva turskog ambasadora, pokušao da ubije pukovnika u penziji Brajovića, koji je blokirao njegov bekstvo. Takođe je Elbekian optužen za ubistvo Milivojevića, koji je pokušao da uhvati atentatora. Utvrđeno je da su Levonian i Elbekian stigli u Beograd sa zadatkom koji im je postavila ASALA. S obzirom na činjenicu da je prvooptuženi, Levonian, bio lošeg zdravstvenog stanja kao posledica ranjavanja i da je Elbekian bio mlađi punoletnik, njih dvojica nisu osuđeni na smrt. Branio ih je Srđa Popović, vodeći jugoslovenski advokat koji je radio u Beogradu.

Levonian i Elbekian osuđeni su na 20 godina zatvora 9. marta 1984. godine, tačno godinu dana nakon incidenta. Sud je presudio da će nakon izdržavanja kazne biti proterani iz Jugoslavije. Utvrđeno je da je Levonian ubio ambasadora i teško ranio Brajovića, dok je Elbekian teško ranio vozača, pokušavajući da pobegne sa mesta zločina, ubio Milivojevića. Stojan Miletić, zamenik javnog tužioca SR Srbije, naglasio je da oštrina kazni odgovara težini krivičnih dela.

Foto: Profimedia

Prema izjavi Centralnog komiteta solidarnosti sa jermenskim zarobljenicima u Atini, Harutin Levonian je oslobođen u junu 1987 godine. Iako u izjavi nisu razjašnjeni razlozi njegovog puštanja na slobodu, zvaničnici u glavnom gradu Grčke nagovestili su da je mogao biti pušten iz medicinskih razloga: imao je posledice od ranjavanja, a nakon toga je doživeo moždani udar i ostao paralizovan.

Podsetimo, 8. oktobra 2019. tadašnji ministri spoljnih poslova Srbije i Turske Ivica Dačić i Mevlut Čavušoglu otkrili su u Beogradu spomen-ploču ubijenom turskom amabasadoru u nekadašnjoj SFRJ Galipu Balkaru, na uglu Resavske ulice i Bulevara kralja Aleksandra (tadašnjih ulica General Ždanove i Bulevara revolucije), mestu gde je 9. marta 1983. godine smrtno ranjen. Skupu je prisustvovao i ambasador Turske u Beogradu.

FOTO: Tanjug/Ministarstvo spoljnih poslova/Ognjen Stevanović

FOTO: Tanjug/Ministarstvo spoljnih poslova/Ognjen Stevanović

Sport

ČUDO U BEOGRADU: Ruska himna "prestala" da se intonira tokom dodele zlata, a onda se desilo - ovo (VIDEO)

Društvo

DOKAZE UKLONILA OLBRAJTOVA: Kako je Memorandum o srpskim žrtvama u Srebrenici 1993. dospeo u Ujedinjene nacije, a potom misteriozno nestao?

BONUS VIDEO: