Kao i uvek, da bi se procenila nečija istorijska uloga, neophodno je da prođe vreme. Kakva je zaostavština ostala iza dela pape Franje možda i može da se diskutuje, ali je jedno sigurno - on je bio sve samo ne "običan" papa, u mnogo čemu drugačiji od svojih prethodnika.
To se videlo i u odnosu koji je kao poglavar Katoličke crkve imao prema zemljama bivše Jugoslavije, tamo gde svaka strana o istim istorijskim događajima gleda i tumači ih na različite načine. Ono što je nepobitna činjenica u jednom delu nekada velike države od Vardara do Triglava, u drugom je često nedopustivo i nezamislivo stanovište.
Foto: Profimedia
Kada je iz Zagreba u Vatikan stigla inicijativa da se kontroverzni kardinal Alojzije Stepinac proglasi svecem bez dublje provere njegovog lika i dela, papa Franja je taj zahtev odbio. Želeo je da čuje i drugu stranu, da sasluša stanovište Srpske pravoslavne crkve, što neretko nije bio slučaj sa onima koji su sedeli u papskoj stolici.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Upravo je to, kao i ranije poznanstvo sa blaženopočivšim mitropolitom Amfilohijem Radovićem koji je bio na čelu delegacije SPC koja je 2016. otputovala u Vatikan, bilo ključno da se na kraju pokušaj kanonizacije Stepinca odloži "do Božijeg vremena".
Pročitajte još
Foto: D. Milovanović
- Rekao bih da je pismo koje je uputio papa Franja našem patrijarhu i Sinodu, jedinstveno u našim vekovnim odnosima i razgovorima. Ja sam episkopu Rima zahvalio i rekao sam mu da jedno takvo pismo kao da je pisano ne u drugom milenijumu istorije hrišćanstva, nego u prvom milenijumu kada smo bili jedna crkva. U Vatikanu su sa punom pažnjom saslušali odgovor patrijarha Irineja o Stepincu, i ostalo je da pripreme predlog svoje komisije, mešovite komisije, pri tom je bilo reči da eventualno prvi sastanak bude u Rimu, a onda posle u Zagrebu, Beogradu. Očito da je papa Franja veoma zainteresovan za to. Zahvalili smo se na takvom pristupu ozbiljnom pitanju, takođe smo zablagodarili na odnosu Vatikana prema Kosovu, a u isto vreme Vatikan je podržao Srbiju u Unesku. U pravoslavnoj crkvi uopšte postoji jedna rezervisanost, iako hvala Bogu, naš utisak je da je sadašnji rimski episkog jedna ličnost potpuno drugačijeg nastrojenja - rekao je te 2016. godine Amfilohije za "RTS" i dodao da je papu Franju upoznao i pre te posete.
Poznanstvo Amfilohija i pape Franje
Amfilohije i papa su se poznavali i ranije, te ne čudi što je baš Đedo bio u delegaciji, pogotovo što je i studirao u Rimu 60-ih godina.
- Upoznali smo se ranije u Argentini. On je jedan jednostavan čovek i rekao sam mu da mnogo liči na našeg patrijarha Pavla - objasnio je Amfilohije Radović za RTS i na pitanje da li je baš zbog njegovog poznansvtva sa papom odlučeno da bude u tročlanoj delegaciji ili je postojao neki drugi razlog, on je izjavio:
Foto: D. Milovanović
- Tako nekako se dogodilo i već duže vreme, moj brat, episkop bački Irinej i ja smo upućivani od Sinoda. Moguće da je jedan od razloga i to što sam studirao u Rimu šezdeset i neke godine - kaže Radović.
Foto: Profimedia
U delegaciji su, pored mitropolita, bili i vladika bački Irinej Bulović i Darko Tanasković, bivši ambasador Beograda u Vatikanu i ambasador Srbije pri Unesku, a formirana je mešovita komisija od predstavnika SPC i Rimokatoličke crkve o ulozi kardinala Stepinca pre, tokom i posle Drugog svetskog rata.
Foto: D. Dozet
Situacija i stav pape Franje se nisu promenili ni posle upokojenja Amfilohija. Nedavno je i "Večernjim novostima" u Vatikanu potvrđeno da od kanonizacije Stepinca nema ništa, uz napomenu da niko pri Svetoj stolici, a najmanje papa Franja, više ne razmišlja o Stepincu na taj način.
Foto: Profimedia
U poslednje vreme nije ni u Hrvatskoj bilo mnogo signala prema Vatikanu da papa ubrza proceduru oko kanonizacije, a dokaz da je Vatikan od Stepinca praktično digao ruke je nedavno evharijstijsko slavlje kada su preneseni njegovi zemni ostaci iz katedrale u Bogoslužni prostor na Kaptolu. Iako su se okupili najviši hrvatski crkveni velikodostojnici, među kojima i sadašnji zagrebački nadbiskup Dražen Kutleša i njegov prethodnik kardinal Josip Bozanić, u medijima je ovaj događaj minimiziran.
Papa Franja o Alojziju Stepincu
Jednom prilikom, 2019. godine, novinaru HRT-a papa Franja je rekao da ne zna čemu bi služilo proglašenje Stepinca za sveca, ako istina o njemu nije jasna.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Ocenio je da u procesu kanonizacije postoje nejasne istorijske tačke i istakao da je shvatio da mu je potrebna pomoć tadašnjeg poglavara Srpske pravoslavne crkve, patrijarha Irineja.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo/Janezdrlic
- Shvatio sam da treba da zatražim pomoć Irineja. Irinej je pomogao, napravili smo zajedničku istorijsku komisiju o kardinalu Stepincu i sarađivali smo - dodao je papa Franja.
Foto: V. Danilov
- Čemu bi služilo proglašenje sveca ako tu istina nije jasna? Nikome to ne bi služilo - zaključio je tom prilikom poglavar Rimokatoličke crkve.
Kako je funkcionisala komisija
O radu Komisije i susretu sa papom govorio je jednom prilikom za Nedeljnik i nekadašnji ambasador Srbije pri Svetoj stolici profesor Darko Tanasković. Na pitanje da li je papa Franja prihvatio argumente srpske strane, on je ovako odgovorio:
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo/Janezdrlic
- Ne bi se tako moglo reći. On je naše razloge, koji se odavno iznose, prvi sa katoličke strane, i to na vrhu Rimokatoličke crkve, bio spreman da prihvati kao argumente o kojima vredi razgovarati. To je uistinu veliki pomak koji je, na osnovu njegovog dogovora sa patrijarhom Irinejem, i omogućio stvaranje mešovite katoličko-pravoslavne Komisije. A što se tiče motiva odlaganja "do Božijeg vremena" (kako se u poseti Zagrebu izrazio državni sekretar Svete Stolice, kardinal Parolin) kanonizacije blaženog Alojzija Stepinca, mislim da je papa shvatio da je zagrebački nadbiskup iz mračnih ratnih vremena toliko problematična i protivrečna ličnost, da bi njegovo proglašenje za svetitelja izazvalo posledice koje bi ozbiljno ugrozile i kompromitovale neke od ključnih prioriteta njegovog pontifikata, a pre svega ekumenski dijalog sa pravoslavljem - rekao je svojevremeno profesor Tanasković za "Nedeljnik".
Foto: N. Skenderija
Do kakvih zaključaka je došla komisija za utvrđivanje činjenica o kardinalu Alojziju Stepincu?
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
- Rad u ovoj jedinstvenoj Komisiji bez presedana, u kojoj sam sa pravoslavne strane bio jedini laik, predstavljao je ozbiljan izazov, ali i zanimljivo, obogaćujuće iskustvo. Iako je svakome moralo biti jasno da nema nikakvih izgleda da jedni druge ubedimo u ispravnost svojih dijametralno oprečnih vrednosnih sudova i stavova o ulozi, ličnosti i delu kardinala Stepinca, rasprava u Komisiji je bila sadržajna i odvijala se u veoma korektnoj atmosferi. Zahvaljujući prvenstveno trudu i kompetentnosti naših uglednih istoričara, koji su kao eksperti učestvovali u radu Komisije, uverljivo su opovrgnuti pokušaji selektivnog i tendencioznog tumačenja pojedinih dokumenata koji svedoče o objektivnom saučesništvu tadašnjeg zagrebačkog nadbiskupa i vojnog vikara NDH u genocidnom projektu ustaškog režima. Na kraju rada uspeli smo čak i da sačinimo zajedničko saopštenje za javnost, ali je ono, naravno, ostalo prazno u pogledu izveštavanja o bilo kakvoj suštinskoj saglasnosti u pogledu merituma rasprave, jer nje jednostavno nije bilo. Sama činjenica da se razgovaralo značajna je, tim pre što je na hrvatskoj katoličkoj strani formiranje Komisije izazvalo uglavnom negativne reakcije, a ipak su bili prinuđeni da razgovaraju. Naravno, mi smo kao članovi Komisije, doživeli napade ovdašnjih dežurnih zilota u mantijama i, još više, u civilnim odelima. Optuživani smo za "ekumenizam", "papizam", "izdaju svetosavlja", "snishodljivost prema Hrvatima" i šta sve ne, iz stereotipnog arsenala tih galamdžijskih branilaca pravoslavlja i srpstva bez ikakve odgovornosti, a sa još manje znanja. Danas su se nešto utišali - rekao je 2019. godine profesor Tanasković.
BONUS VIDEO:
