"НЕ" У ВАТИКАНУ: Како је Ђедо спречио канонизацију Степинца

Као и увек, да би се проценила нечија историјска улога, неопходно је да прође време. Каква је заоставштина остала иза дела папе Фрање можда и може да се дискутује, али је једно сигурно - он је био све само не "обичан" папа, у много чему другачији од својих претходника.

То се видело и у односу који је као поглавар Католичке цркве имао према земљама бивше Југославије, тамо где свака страна о истим историјским догађајима гледа и тумачи их на различите начине. Оно што је непобитна чињеница у једном делу некада велике државе од Вардара до Триглава, у другом је често недопустиво и незамисливо становиште.

Фото: Профимедиа

 

Када је из Загреба у Ватикан стигла иницијатива да се контроверзни кардинал Алојзије Степинац прогласи свецем без дубље провере његовог лика и дела, папа Фрања је тај захтев одбио. Желео је да чује и другу страну, да саслуша становиште Српске православне цркве, што неретко није био случај са онима који су седели у папској столици. 

Фото: Википедија/Јавно власништво

Управо је то, као и раније познанство са блаженопочившим митрополитом Амфилохијем Радовићем који је био на челу делегације СПЦ која је 2016. отпутовала у Ватикан, било кључно да се на крају покушај канонизације Степинца одложи "до Божијег времена".

Фото: Д. Миловановић

 

- Рекао бих да је писмо које је упутио папа Фрања нашем патријарху и Синоду, јединствено у нашим вековним односима и разговорима. Ја сам епископу Рима захвалио и рекао сам му да једно такво писмо као да је писано не у другом миленијуму историје хришћанства, него у првом миленијуму када смо били једна црква. У Ватикану су са пуном пажњом саслушали одговор патријарха Иринеја о Степинцу, и остало је да припреме предлог своје комисије, мешовите комисије, при том је било речи да евентуално први састанак буде у Риму, а онда после у Загребу, Београду. Очито да је папа Фрања веома заинтересован за то. Захвалили смо се на таквом приступу озбиљном питању, такође смо заблагодарили на односу Ватикана према Косову, а у исто време Ватикан је подржао Србију у Унеску. У православној цркви уопште постоји једна резервисаност, иако хвала Богу, наш утисак је да је садашњи римски еписког једна личност потпуно другачијег настројења - рекао је те 2016. године Амфилохије за "РТС" и додао да је папу Фрању упознао и пре те посете.

Познанство Амфилохија и папе Фрање

Амфилохије и папа су се познавали и раније, те не чуди што је баш Ђедо био у делегацији, поготово што је и студирао у Риму 60-их година.

- Упознали смо се раније у Аргентини. Он је један једноставан човек и рекао сам му да много личи на нашег патријарха Павла - објаснио је Амфилохије Радовић за РТС и на питање да ли је баш због његовог познансвтва са папом одлучено да буде у трочланој делегацији или је постојао неки други разлог, он је изјавио:

Фото: Д. Миловановић

 

- Тако некако се догодило и већ дуже време, мој брат, епископ бачки Иринеј и ја смо упућивани од Синода. Могуће да је један од разлога и то што сам студирао у Риму шездесет и неке године - каже Радовић.

Фото: Профимедиа

 

У делегацији су, поред митрополита, били и владика бачки Иринеј Буловић и Дарко Танасковић, бивши амбасадор Београда у Ватикану и амбасадор Србије при Унеску, а формирана је мешовита комисија од представника СПЦ и Римокатоличке цркве о улози кардинала Степинца пре, током и после Другог светског рата.

Фото: Д. Дозет

 

Ситуација и став папе Фрање се нису променили ни после упокојења Амфилохија. Недавно је и "Вечерњим новостима" у Ватикану потврђено да од канонизације Степинца нема ништа, уз напомену да нико при Светој столици, а најмање папа Фрања, више не размишља о Степинцу на тај начин.

Фото: Профимедиа

 

У последње време није ни у Хрватској било много сигнала према Ватикану да папа убрза процедуру око канонизације, а доказ да је Ватикан од Степинца практично дигао руке је недавно евхаријстијско славље када су пренесени његови земни остаци из катедрале у Богослужни простор на Каптолу. Иако су се окупили највиши хрватски црквени великодостојници, међу којима и садашњи загребачки надбискуп Дражен Кутлеша и његов претходник кардинал Јосип Бозанић, у медијима је овај догађај минимизиран.

Папа Фрања о Алојзију Степинцу

Једном приликом, 2019. године, новинару ХРТ-а папа Фрања је рекао да не зна чему би служило проглашење Степинца за свеца, ако истина о њему није јасна.

Фото: Википедија/Јавно власништво

 

Оценио је да у процесу канонизације постоје нејасне историјске тачке и истакао да је схватио да му је потребна помоћ тадашњег поглавара Српске православне цркве, патријарха Иринеја.

Фото: Википедија/Јавно власништво/Јанездрлиц

 

- Схватио сам да треба да затражим помоћ Иринеја. Иринеј је помогао, направили смо заједничку историјску комисију о кардиналу Степинцу и сарађивали смо - додао је папа Фрања.

Фото: В. Данилов

 

- Чему би служило проглашење свеца ако ту истина није јасна? Никоме то не би служило - закључио је том приликом поглавар Римокатоличке цркве.

Како је функционисала комисија

О раду Комисије и сусрету са папом говорио је једном приликом за Недељник и некадашњи амбасадор Србије при Светој столици професор Дарко Танасковић. На питање да ли је папа Фрања прихватио аргументе српске стране, он је овако одговорио:

Фото: Википедија/Јавно власништво/Јанездрлиц

 

- Не би се тако могло рећи. Он је наше разлоге, који се одавно износе, први са католичке стране, и то на врху Римокатоличке цркве, био спреман да прихвати као аргументе о којима вреди разговарати. То је уистину велики помак који је, на основу његовог договора са патријархом Иринејем, и омогућио стварање мешовите католичко-православне Комисије. А што се тиче мотива одлагања "до Божијег времена" (како се у посети Загребу изразио државни секретар Свете Столице, кардинал Паролин) канонизације блаженог Алојзија Степинца, мислим да је папа схватио да је загребачки надбискуп из мрачних ратних времена толико проблематична и противречна личност, да би његово проглашење за светитеља изазвало последице које би озбиљно угрозиле и компромитовале неке од кључних приоритета његовог понтификата, а пре свега екуменски дијалог са православљем - рекао је својевремено професор Танасковић за "Недељник".

Фото: Н. Скендерија

 

До каквих закључака је дошла комисија за утврђивање чињеница о кардиналу Алојзију Степинцу?

Фото: Википедија/Јавно власништво

 

- Рад у овој јединственој Комисији без преседана, у којој сам са православне стране био једини лаик, представљао је озбиљан изазов, али и занимљиво, обогаћујуће искуство. Иако је свакоме морало бити јасно да нема никаквих изгледа да једни друге убедимо у исправност својих дијаметрално опречних вредносних судова и ставова о улози, личности и делу кардинала Степинца, расправа у Комисији је била садржајна и одвијала се у веома коректној атмосфери. Захваљујући првенствено труду и компетентности наших угледних историчара, који су као експерти учествовали у раду Комисије, уверљиво су оповргнути покушаји селективног и тенденциозног тумачења појединих докумената који сведоче о објективном саучесништву тадашњег загребачког надбискупа и војног викара НДХ у геноцидном пројекту усташког режима. На крају рада успели смо чак и да сачинимо заједничко саопштење за јавност, али је оно, наравно, остало празно у погледу извештавања о било каквој суштинској сагласности у погледу меритума расправе, јер ње једноставно није било. Сама чињеница да се разговарало значајна је, тим пре што је на хрватској католичкој страни формирање Комисије изазвало углавном негативне реакције, а ипак су били принуђени да разговарају. Наравно, ми смо као чланови Комисије, доживели нападе овдашњих дежурних зилота у мантијама и, још више, у цивилним оделима. Оптуживани смо за "екуменизам", "папизам", "издају светосавља", "снисходљивост према Хрватима" и шта све не, из стереотипног арсенала тих галамџијских бранилаца православља и српства без икакве одговорности, а са још мање знања. Данас су се нешто утишали - рекао је 2019. године професор Танасковић.

БОНУС ВИДЕО: