Interpretator moćnog glasa počeo je 1981. karijeru osnovavši grupu "Sar e Roma", koja je izvodila romsku muziku, a kao solista nastupa od 1989.
Kao i na sve žitelje Balkana, rat u kojem se nekadašnja država raspala značajno je uticao i na život DŽinovića, koji se tokom sukoba odselio iz Sarajeva. Jednu njegovu poseta rodnom gradu 1997. godine izazvala je veliku pažnju medija, zbog incidenta u jednom klubu, kada je pripiti mladić potegao pištolj na pevača. Iako su mediji u republikama bivše Jugoslavije ovaj događaj predstavili senzacionalistički, tvrdeći da je DŽinović proteran iz Sarajeva, pevač je na sasvim drugačiji način objasnio šta se dogodilo, govoreći za list "Sabor". Ovaj zanimljivi tekst prenosimo u celosti:
Nova ploča Harisa DŽinovića još nije ugledala svetlost dana, a svojevremeno velika folk zvezda nekadašnje Jugoslavije, ponovo zauzima istaknuta mesta u novinama. Ne zbog pesama već zbog incidenta koji se nedavno zbio prilikom njegovog boravka u Sarajevu. Tačnije, zbog pretnje pištoljem, koja je mogla, kako su neke novine pisale, da ima i tragičan kraj.
Foto: Arhiva TV Novosti
Štampa, najpre u Sloveniji, a potom i u nekim drugim republikama bivše Jugoslavije, objavila je kako je u jednom sarajevskom kafiću neki mladić potegao pištolj na Harisa, koji je, navodno, potom bezglavo pobegao iz grada. Ispalo je čak da je neko DŽinovića iz Sarajeva (njegovog rodnog grada) - proterao. Sva pisanja, naravno, bila su na osnovu neproverenih podataka, jer nije bilo izjava nijednog od aktera tog incidenta, pa smo odllučili da Harisa DŽinovića potražimo u Parizu (gde već duže živi) i upitamo - šta se stvarno dogodilo tokom njegovog boravka u Sarajevu.
- Strašno me je pogodilo pisanje nekih listova, čak sam stekao utisak da neko namerno želi da baci ljagu na Sarajevo, da ga predstavi kao grad u kojem čak ni jedan Haris DŽinović ne može na miru da živi - priča pevač. - Moj boravak u Sarajevu, međutim, bio je vrlo prijatan, koliko je to u ovakvoj situaciji moguće. Sreo sam puno starih prijatelja, mnogo nepoznatih a srdačnih ljudi, podelio sam u toku jedne večeri više od 300 autograma. To dovoljno govori da onaj stari duh Sarajeva još živi.
Pročitajte još
Na direktno pitanje o navodnoj pretnji pištoljem i izgonu iz rodnog grada, Haris ovako odgovara:
Foto: V. Danilov
- Od svega je jedino tačno da je jedan mladić, očito pripit, izvadio pištolj na mene. To se dogodilo u poznatom sarajevskom klubu "Fis", gde se okupljaju poznati sportisti i muzičari - Davorin Popović, Vahidin Musemić, Mirza Delibašić. Posle koncerta u Skenderiji, naše društvo je otišlo u taj kafić, i negde u zoru oko četiri sata izjutra, došlo je do tog incidenta. Naravno, momka su prisutni brzo urazumili, on je sklonio oružje, potom sam mu čak i otpevao jednu svoju pesmu. Kažu da je sutradan dolazio u klub da se izvini vlasnicima, tražio je i mene radi izvinjenja. Ali što se nekog proterivanja tiče, nema ni govora. Ostao sam posle toga još dva dana u Sarajevu, a potom automobilom otišao do Zagreba, a dalje avionom u Pariz. Ponavljam, u Sarajevu sam bio srdačno dočekan.
Kako su novine saznali, ili izmislile, da je Haris i na koncertu bio izviždan, nije poznato, tek, pevač opet ima drugačije viđenje svega.
Foto: Arhiva Novosti
- Koncert u Skenderiji je bio dobrotvorne prirode i na njemu su učestvovale brojne zvezde, uključujući i Halida Muslimovića, Šemsu Suljaković, Halida Bešlića. Priredba je počela u 19 sati, a trajala je sve do dva po ponoći! Sedam sati se pevalo, a ja sam nastupio poslednji. Kada me je voditelj najavio kao evropsku zvezdu, istovremeno i odjavivši koncert, logično je da su neki ljudi krenuli da izlaze. Ali, u sali je bilo 12.000 ljudi, i nekoliko stotina koji su krenuli, može se smatrati zanemarljivim brojem. Uostalom, publika me je zadržala na bini, pa sam umesto predviđene dve, pevao čak pet pesama, posebno mi je drago što je tamo bilo puno mlađih ljudi, a svi su redom znali moje stare pesme, iako punih sedam godina nisam snimio ploču.
Incident sa pištoljem Haris DŽinović pravda viškom emocija, koje je u Sarajevu teško prikriti. Istina, njegov utisak je da ljudi tamo nastoje da žive normalno, da zaborave na rat koliko je to moguće, ali pištolja i noćnih sukoba, veli, ima i u drugim velikim gradovima nekadašnje Jugoslavije.
- Suludo je napisati kako sam po drugi put morao da bežim iz Sarajeva. Pa, jesam kad su sukobi počeli, bio poslom na Tajlandu, znači, ni tada nisam proteran. Sada, ponavljam, boravio sam tamo koliko je trebalo, i najnormalnije potom otišao u Pariz. Šta još treba da objašnjavam?
* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive "Novosti", a ovaj članak je izašao u "Saboru", 14. aprila 1997.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
