Jedan od najistaknutijih pisaca i novinara, Muharem Bazdulj istakao je da je proročanstvo Branka Miljkovića da će poeziju svi pisati ispunjeno i da prostora za poeziju na našim prostorima ima.
Iza Muharema su brojne nagrade i priznanja kako na novinarskom planu, tako i na književnom.
Bavite se novinarstvom i pisanjem romana. Da li je teška borba u različitim oblastima kojima se bavite između fikcije i realnosti? Na šta treba obratiti pažnju da sa ne "okliznemo" u tim oblastima?
- To su srodni tereni pošto ih povezuje pisanje kao zanat. A pisanje proze se sastoji od pisanja rečenica. U tom smislu, novinarstvo i romansijerstvo se mogu dosta prirodno naslanjati jedno na drugo, kako se to uostalom u novijoj istoriji često dešavalo: od Albera Kamija do Gabrijela Garsije Markesa. I čini mi se da nema toliko velike opasnosti od "okliznuća" između fikcije i realnosti, koliko je važno da budemo svesni da se književnost i novinarstvo strukturno razlikuju. Uz malo banalizovanja i simplifikacije, u književnosti je najvažnija priča, a u novinarstvu istina.
Pročitajte još
- Čuveni hrvatski novinar Veselko Tenžera je pre skoro pedeset godina primetio da nema zajedničkog sadržioca između novinarstva i hrabrosti. U vremenu u kojem je on živeo i radio možda je zaista bilo tako. U naše vreme nažalost, hrabrost se traži upravo za izricanje istine. Kad smo već kod zagrebačkih referenci, da se pozovemo i na Krležu: Danas je istina zaista postala ono što je neoportuno izreći. A čim ste neoportuni već ste jednom nogom na terenu hrabrosti. I kao što rekoh malopre, od novinara se očekuje istina, a od književnika dobra priča.
Što se tiče tzv. regiona, interes varira i geografski i vremenski. Ja sam, primera radi, u Hrvatskoj pre nekih desetak godina bio čitaniji nego danas.
Kako nove generacije reaguju na dela koja ste objavili? Kako su prihvaćeni u regionu?
- Po mom iskustvu reaguju dobro. Primera radi, mlada glumica Staša Milovanović je sa nekoliko svojih kolega nedavno diplomirala na FDU igrajući u adaptaciji mog romana "Lutka od marcipana". Često mi se i na ulici i mejlom, primera radi, javljaju mladi čitaoci, a bude ih i na promocijama mojih knjiga širom Srbije. Imao sam prilike gostovati po fakultetima i gimnazijama gde uvek bude mladih koji su čitali moje knjige. Ne mogu reći da sam tu nezadovoljan. Što se tiče tzv. regiona, interes varira i geografski i vremenski. Ja sam, primera radi, u Hrvatskoj pre nekih desetak godina bio čitaniji nego danas. U Bosni i Crnoj Gori pak, imam, čini mi se, solidan broj čitalaca. U Makedoniji su mi dve knjige prevedene, dok sam u Sloveniji prisutan tek kroz tekstove iz periodike. Dakle, "šareno stanje", što bi se reklo.
Na petnaestak jezika su prevedene knjige.Značaj prevođenja u današnjem vremenu i saradnja sa internacionalnim izdavačima?
U kom pravcu ide novi književni i novinarski talas?
- Ne mogu se pohvaliti da stižem sve sistematično da pratim, ali značajno je da ipak ima autora, i u književnosti i u novinarstvu, mlađih od, recimo, trideset i pet godina, a sa prepoznatljivim stilom i stavom. Ako govorite o "talasu" nisam siguran da je naša epoha sklona "umetničkim pokretima" kakvi su nekada bili uobičajeni, a kada bi se nova generacija autora okupljala oko konkretnog časopisa, izdavača ili "škole". Posvemašnja medijska demokratizacija, nestanak ideje zajedničkog kanona, učinio je da internet i društvene mreže postanu najprivilegovaniji prostor afirmacije. Tu je vrlo karakterističan fenomen Radmile Petrović koja je postala prava zvezda "odozdo", bez nekog institucionalnog "pokroviteljstva". To su novi fenomeni o kojima vredi razmišljati.
Veliki i komercijalni izdavači sve više objavljuju poeziju, ta se poezija dobro prodaje, književne večeri i javna čitanja su obično dobro posećeni, mnogo ljudi poeziju piše
Ninova nagrada i plasman autora?
- Priča o bojkotu i reakcijama je dobro poznata. Meni je zaista drago da je ove godine laureat odličan roman "Poslije zabave" Steve Grabovca. I mislim da se nova redakcija NIN-a odlično snašla kad ju je, usred ove gungule, oko promene vlasništva i odlaska starog uredništva, naprasno napustilo i osamdeset posto dosadašnjeg žirija, odnosno 4 od 5 članova. Uspeli su, naime, da okupe relevantan žiri, a da njegovi članovi i članice ne vuku "repove" nekakve ideološke afilijacije. NIN-ova nagrada je decenijama imala ogroman uticaj na plasman autora, zatim je taj uticaj drastično opao, ali, evo, možda se i barem delimično oporavi.
Na osnovu čega birate temu za romane? Da li je poezija skrajnuta?
- Lakonski govoreći, ali bez teatralnosti: istina je zapravo da obično tema nađe autora. A što se tiče skrajnutosti poezije, čini mi se da to više baš i nije tako. Veliki i komercijalni izdavači sve više objavljuju poeziju, ta se poezija dobro prodaje, književne večeri i javna čitanja su obično dobro posećeni, mnogo ljudi poeziju piše, skoro kao u onom proročanstvu Branka Miljkovića, tako da ne bih rekao da je poezija nužno skrajnuta.
BIOGRAFIJA:
Muharem Bazdulj, (Travnik, 19. maj 1977) srpski i bosanskohercegovački je književnik, prevodilac i novinar.Diplomirao i magistrirao je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu engleski jezik, englesku i američku književnost. Majka mu je dr med. Nura Bazdulj Hubijar, popularna književnica, a otac dr prim. Salih Bazdulj, oboje nagrađivani književni autori iz Travnika.
Pisanje Muharema Bazdulja je visoko cenjeno u Bosni i Hercegovini i Srbiji. 2014. godine postao je dobitnik dve najviše srpske novinarske nagrade: nagrade lista Danas “Stanislav Staša Marinković“, koja se dodeljuje za novinarsku hrabrost i posebne domete u istraživačkom i analitičkom novinarstvu, kao i nagrade “Bogdan Tirnanić“ Udruženja novinara Srbije, za najbolju kolumnu ili komentar.
Pre toga, 2013. godine, dobio je i nagradu Društva novinara BiH za "najboljeg novinara u kategoriji tiskanih medija".
Do januara 2018. godine objavio je sedam romana, pet knjiga priča, tri knjige kolumni, dve knjige eseja i jednu knjigu soneta.
Prema nekim izvorima Bazdulj je jedan je od najboljih i najpoznatijih mlađih pisaca na prostoru bivše Jugoslavije.