БАЗДУЉ: "У књижевности је важна прича, у новинарству истина"

Један од најистакнутијих писаца и новинара, Мухарем Баздуљ истакао је да је пророчанство Бранка Миљковића да ће поезију сви писати испуњено и да простора за поезију на нашим просторима има. 

Иза Мухарема су бројне награде и признања како на новинарском плану, тако и на књижевном. 

 Бавите се новинарством и писањем романа. Да ли је тешка борба у различитим областима којима се бавите између фикције и реалности? На шта треба обратити пажњу да са не "оклизнемо" у тим областима?

- То су сродни терени пошто их повезује писање као занат. А писање прозе се састоји од писања реченица. У том смислу, новинарство и романсијерство се могу доста природно наслањати једно на друго, како се то уосталом у новијој историји често дешавало: од Албера Камија до Габријела Гарсије Маркеса. И чини ми се да нема толико велике опасности од "оклизнућа" између фикције и реалности, колико је важно да будемо свесни да се књижевност и новинарство структурно разликују. Уз мало банализовања и симплификације, у књижевности је најважнија прича, а у новинарству истина.

Проглашени сте за једног од најхрабријих новинара. Шта је то што народ жели да чује од новинара, а шта од Вас као књижевника?

- Чувени хрватски новинар Веселко Тенжера је пре скоро педесет година приметио да нема заједничког садржиоца између новинарства и храбрости. У времену у којем је он живео и радио можда је заиста било тако. У наше време нажалост, храброст се тражи управо за изрицање истине. Кад смо већ код загребачких референци, да се позовемо и на Крлежу: Данас је истина заиста постала оно што је неопортуно изрећи. А чим сте неопортуни већ сте једном ногом на терену храбрости. И као што рекох малопре, од новинара се очекује истина, а од књижевника добра прича.

Фото: Ева Пуелија

 

 Како нове генерације реагују на дела која сте објавили? Како су прихваћени у региону?

- По мом искуству реагују добро. Примера ради, млада глумица Сташа Миловановић је са неколико својих колега недавно дипломирала на ФДУ играјући у адаптацији мог романа "Лутка од марципана". Често ми се и на улици и мејлом, примера ради, јављају млади читаоци, а буде их и на промоцијама мојих књига широм Србије. Имао сам прилике гостовати по факултетима и гимназијама где увек буде младих који су читали моје књиге. Не могу рећи да сам ту незадовољан. Што се тиче тзв. региона, интерес варира и географски и временски. Ја сам, примера ради, у Хрватској пре неких десетак година био читанији него данас. У Босни и Црној Гори пак, имам, чини ми се, солидан број читалаца. У Македонији су ми две књиге преведене, док сам у Словенији присутан тек кроз текстове из периодике. Дакле, "шарено стање", што би се рекло.

На петнаестак језика су преведене  књиге.Значај превођења у данашњем времену и сарадња са интернационалним издавачима? 

- Значење превођења је огромно, али често одјек преведеног издања више има везе са агилношћу издавача, него са квалитетом превода, мада је, наравно, најбоље кад се обоје поклопи. Ја сам имао сјајна искуства са, рецимо, издавачима у Сједињеним Америчким Државама и у Пољској. Недавно је у Француској изишао мој роман "Концерт" и врло сам задовољан реакцијама, првенствено у дигиталним онлине медијима и на блоговима.

 У ком правцу иде нови књижевни и новинарски талас?

- Не могу се похвалити да стижем све систематично да пратим, али значајно је да ипак има аутора, и у књижевности и у новинарству, млађих од, рецимо, тридесет и пет година, а са препознатљивим стилом и ставом. Ако говорите о "таласу" нисам сигуран да је наша епоха склона "уметничким покретима" какви су некада били уобичајени, а када би се нова генерација аутора окупљала око конкретног часописа, издавача или "школе". Посвемашња медијска демократизација, нестанак идеје заједничког канона, учинио је да интернет и друштвене мреже постану најпривилегованији простор афирмације. Ту је врло карактеристичан феномен Радмиле Петровић која је постала права звезда "одоздо", без неког институционалног "покровитељства". То су нови феномени о којима вреди размишљати.

Нинова награда и пласман аутора? 

- Прича о бојкоту и реакцијама је добро позната. Мени је заиста драго да је ове године лауреат одличан роман "Послије забаве" Стеве Грабовца. И мислим да се нова редакција НИН-а одлично снашла кад ју је, усред ове гунгуле, око промене власништва и одласка старог уредништва, напрасно напустило и осамдесет посто досадашњег жирија, односно 4 од 5 чланова. Успели су, наиме, да окупе релевантан жири, а да његови чланови и чланице не вуку "репове" некакве идеолошке афилијације. НИН-ова награда је деценијама имала огроман утицај на пласман аутора, затим је тај утицај драстично опао, али, ево, можда се и барем делимично опорави.

 На основу чега бирате тему за романе? Да ли је поезија скрајнута? 

- Лаконски говорећи, али без театралности: истина је заправо да обично тема нађе аутора. А што се тиче скрајнутости поезије, чини ми се да то више баш и није тако. Велики и комерцијални издавачи све више објављују поезију, та се поезија добро продаје, књижевне вечери и јавна читања су обично добро посећени, много људи поезију пише, скоро као у оном пророчанству Бранка Миљковића, тако да не бих рекао да је поезија нужно скрајнута. 

БИОГРАФИЈА: 

Мухарем Баздуљ,  (Травник, 19. мај 1977) српски и  босанскохерцеговачки је књижевник, преводилац и новинар.Дипломирао и магистрирао је на Филозофском факултету у Сарајеву енглески језик, енглеску и америчку књижевност. Мајка му је др мед. Нура Баздуљ Хубијар, популарна књижевница, а отац др прим. Салих Баздуљ, обоје награђивани књижевни аутори из Травника.

Писање Мухарема Баздуља је високо цењено у Босни и Херцеговини и Србији. 2014. године постао је добитник две највише српске новинарске награде: награде листа Данас “Станислав Сташа Маринковић“, која се додељује за новинарску храброст и посебне домете у истраживачком и аналитичком новинарству, као и награде “Богдан Тирнанић“ Удружења новинара Србије, за најбољу колумну или коментар.

Пре тога, 2013. године, добио је и награду Друштва новинара БиХ за "најбољег новинара у категорији тисканих медија".

До јануара 2018. године објавио је седам романа, пет књига прича, три књиге колумни, две књиге есеја и једну књигу сонета.

Према неким изворима Баздуљ је један је од најбољих и најпознатијих млађих писаца на простору бивше Југославије.

БОНУС ВИДЕО: