Rade i dan danas puni kafane i klubove, a neretko peva i po pet dana u nedelji.

Foto: Jutjub printskrin/Rade Lackovic

 

- Dugo već trajem i radim  punom parom sve ove godine, hvala Bogu. Za to mislim da su zaslužne moje pesme i moj profesionalan i ljudski odnos, kako sa publikom, tako i sa vlasnicima klubova, menadžerima. Zaista radim puno, na primer u prošli petak sam u LJubljani imao dva nastupa za noć, prvo na punoletstvu kao iznenađenje, pa posle u klubu. Kada je rođendansko slavlje završeno, svi su opet došli u klub i žurka je nastavljena.

Nedavno je u Novom Sadu pevao tako što je celo veče stajao na gajbici.

- U Novom Sadu je bila prelepa žurka u pivnici, a bila je takva gužva da ja bukvalno vidim samo goste koji su tik uz mene (gazda nije stigao da postavi binu). I onda kažem vlasniku objekta da donese ili stolicu ili gajbu, tako sam stajao dva sata na gajbi, a za žurku je ostalo da se priča i postavio sam težak zadatak svima koji su bili pre meni i kasnije koji budu dolazili.

Pored muzike njegova porodica dugi niz godina bavi se i ugostiteljstvom. LJubav prema oba zanimanja nasledio je i njegov sin Jovan.

- Moja supruga je rođena u ugostiteljskoj porodici. Moja tašta Zora je bila najpoznatiji ugostitelj u Frankfurtu, dakle ugostiteljstvom sam počeo da se bavim preko supruge. Mi smo za svadbeni poklon dobili restoran od roditelja moje žene i dosta kolega je tu dolazilo, na primer pokojni Šale (Šaban Šaulić), Savo Radusinović, Snežana Đurišić, Kemiš i Zorica, Baja i mnogi drugi. Imali smo našu sjajnu hranu, ali i internacionalnu. Supruga se sada malo povukla i dala je sinu hotel u Altenminsteru kod Augzburga. Taj hotel je kao dvorac i radi izvanredno, zato moj sin i ne stiže da se posveti toliko muzici, a pored toga gaji i dva sinčića Aleksandra i Teodora. Tu su gosti 95 posto Nemci, divni su gosti. Od jela dominiraju balkanski specijaliteti.

Pevaču ostaje žal za jedinim, a to je vreme koje provodi sa svojim unucima.

- Nažalost sa unucima ne provodim vremena toliko koliko bih želeo i koliko bi trebalo jer priroda mog posla je surova. Ponekad, ma koliko sve bajno izgledalo, ima i ova druga strana medalje.

Republika