Nikola Rokvić je na svojevrsno hodočašće put Grčke krenuo sa humanim razlogom - da pomogne prevashodno deci oboleloj od raka.
Pevač na Instagramu izveštava pratioce kako napreduje njegov podvig, saopštio je da dnevno prelazi oko 33 kilometara, a da mu je krajnji cilj da skupi 200.000 evra za renoviranje Dečje onkologije i kupovinu aparata za dijagnostivikovanje kancera mozga kod dece.
Pevač na putu za Grčku je već četvrti dan, a za samo tri dana upeo je da skupi tri miliona dinara, međutim, mnogi su se zapitali zašto se Nikola odlučio baš za manastir Svetog Nektarija Eginskog.
Sveti Nektarije Eginski je bio pravoslavni teolog i svetitelj. Smatra se velikim isceliteljem i čudotvorcem, a važi i za jednog od najpoštovanijih svetitelja i čudotvoraca u pravoslavlju.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
U nekoliko godina nakon toga je rukopoložen u čin sveštenika, zatim primio čin arhimandrita, postao sekretar Aleksandrijske patrijaršije i izabran za mitropolita Pentapolskog. Između 1894. i 1908. godine vodio je teološku školu u Atini, a onda se penzionisao.
Pročitajte još
Sveti Nektarije Eginski
Rođen je u Trakiji 1. oktobra 1846. godine. Od svoje 20. godine je počeo da radi kao učitelj u gradu Hiosu, a posle 10 godina službe se zamonašio i uzeo ime Lazar. 1885. godine je primio monaški postrig pod imenom Nektarije (“napitak besmrtnika”). Narednih godina je živeo u Atini, gde je i diplomirao na Bogoslovskom fakultetu.
Svoje dane u penziji je proveo u Trojičkom manastiru u Egini, po kojoj je i dobio naziv Eginski. Postoji predanje da je Nektarije došao na Eginu da nađe mesto na kom će podići manastir, da su mu se javili Sveti Mina i Sveti Dionisije Zakitonski koji su mu pokazali mesto na kom je nekada davno bio manastir i on je odlučio da ga podigne baš tu.
Foto: Shutterstock
Sveti Nektarije Eginski preminuo je u bolnici u Atini 1920. godine, pretpostavlja se od raka prostate. Kanonizovan je od strane Carigradske patrijaršije 1961. godine i bio je poslednji kanonizovan svetitelj grčke pravoslavne crkve. Postoje brojna svedočenja o tome da su se dešavala čuda nad njegovim moštima, za koje se veruje da imaju isceliteljske moći i da pomažu onima koji boluju od teških bolesti.
Godine 2017. delić moštiju blagoslovom i ljubavlju vladike Georgija iz Slovačke stigao je u manastir Tumane, a odatle, uz blagoslov episkopa raško-prizrenskog Teodosija 2021. godine, prenete su u hram Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici.
Foto: I. Radulović
Vernici i građani Kosovske Mitrovice dočekali su mošti Svetog Nektarija a večernje bogosluženje sa čitanjem akatista služio je protojerej stavrofor Milija Arsović, nakon kojeg je usledilo pomazanje vernika svetim uljem.
U svom obraćanju okupljenima, protojerej Arsović je kazao da srpski narod na Kosovu i Metohiji treba da bude ponosan i srećan, jer je dočekao mošti velikog svetitelja, iscelitelja i čudotvorca Svetog Nektarija, pisao je TV Most.
- Neka se raduje i neka se veseli srpska Kosovska Mitrovica, neka se veseli narod srpski na Kosovu i Metohiji. Blagodarni smo Bogu i radosni, što dočekasmo da u ovaj naš divni hram imamo i deo Svetih moštiju Svetog Nektarija Eginskog - rekao je protojerej Arsović.
Danas se čestice njegovih moštiju nalaze u tri crkve u Srbiji: u hramu Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici, u hramu Svetog Nektarija u Valjevu i kapeli Svetog Jovana Bogoslova na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu.
Inače, gradnja crkve završena je u novembru 2005., a započeta je 2001. zbog potrebe za novom crkvom jer se posle NATO agresije na našu zemlju Kosovska Mitrovica podelila na severni i južni deo te je Crkva Svetog Save koji se nalazi u južnom delu grada postala nedostupna za Srbe.
Crkva je izuzetno privlačna, i pored manastira Banjska, predstavlja religiozni centar severa Kosmeta.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 22. novembra proslavljaju Svetog Nektarija Eginskog.
BONUS VIDEO:
