Par je dugo priželjkivao dete, a nedavno im se želja i ostvarila. Dobili su sina Alekseja, u kome beskrajno uživaju i pružaju mu veliku roditeljsku ljubav. Međutim, pre nego što su postali roditelji, Katarina je morala da se operiše, imala je cistu na jajniku, tačnije benigni tumor. Posle toga su lekari mislili da neće moći ostati u drugom stalju pa su preporučili veštačku oplodnju.
- Ona je operisala benigni tumor, neku cistu na jajniku. To je sve na vreme urađeno, smanjila se mogućnosti da zatrudni, ali doktori kažu da, kada se operišu u tom prvom periodu, žene budu plodnije. Ona je morala da prima jedan hormon nakon operacije, taj hormon ne bi smeo da se prima ako je žena trudna, to se ne daje, ali su na konzilijumu rekli da mora da prima - počeo je on i dodao:
LJuba je poručio svima koji se bore za potomstvo da ne odustaju:
- Rekao bih ljudima da ne odustaju nikada, nama su godinama govorili da ide na veštačku oplodnju, a mi smo bežali od toga, znali smo da ne treba siliti stvari, da sve treba da bude prirodno. Doktori su nam govorili da ulazimo u godine i da treba da se odlučimo na veštačku oplodnju, mi smo razmišljali o tome kada su nas ubeđivali, ali nismo hteli. Kada se sve to izdešavalo, ona ostane trudna i na svakom tom konzilijumu se žalila na razne stvari, a doktori su joj govorili u fazonu ‘ma daj, šta ti znaš’. Moja žena je esteta, ona voli da se sredi, našminka, ne voli ni do prodavnice da ode ako nije sređena. Kada god je išla na konzilijum, ona se sredi i verujem da je nisu doživljavali uopšte, shvatili su je neozbiljno. Ona im je govorila da se ne oseća dobro, nadima se, stomak joj raste, a oni su joj rekli da je to zbog hormona.
Pročitajte još
Katarina se osećela sve lošije, stomak je bio sve veći, a krajnji razlog tog stanja nije mogla ni da pretpostavi:
- Prvi, drugi i treći mesec je tako bilo i posle tri meseca se na konzilijumu izvrištala, rekla im je da se ne oseća lepo, a jedna doktorka joj je rekla da puno jede, ona im je rekla da dva dana nije jela ništa, samo je vodu pila. Doktorka joj je rekla ‘da, i u Aušvicu (logoru) nisu ništa jeli…’ i to je moju Kaću iznerviralo i dobro je da je ta rečenica postojala jer je onda Kaća pokazala stomak i jedna doktorka je rekla da želi da je pregleda. Kaća im je govorila da nešto raste u njoj, da ne prima hormom pomislila bi da je trudna, a ovako se plašila da nije tumor. Doktorka ju je pregledala i rekla da u njoj raste beba i to velika, četiri i po meseca. Tu je počela da plače i da vrišti, bili smo ljuti na sve njih što nisu proveravali rezultate. Mi smo imali ogromnu strepnju jer taj hormon ne sme da se prima kada je žena trudna. Nikome nismo pričali, radili smo sve moguće i nemoguće testove, to je bio strašan stres.
(Republika)
BONUS VIDEO:
